Naučnici otkrili dosad najlakšu ekstrasolarnu planetu

Evropski astronomi su revolucionisali pronalaske planeta izvan našeg Sunčevog sistema kada su nedavno saopštili da su direktnim posmatranjem otkrili dosad najlakšu ekstrasolarnu planetu.

Više stotina ekstrasolarnih planeta je otkriveno od 1995. godine, ali su skoro sve pronađene indirektnim posmatranjem – načinom na koji njihova gravitaciona sila utiče na svetlost njihove zvezde ili na samu zvezdu.

Novootkrivena planeta je gasoviti gigant koji je četiri do pet puta veći od našeg Jupitera, najveće planete u Sunčevom sistemu, navodi Evropska južna opervatorija (ESO).

Ona orbitira oko mlade zvezde, nazvane HD 95086, na udaljenosti koja je oko 56 puta veća od udaljenosti Zemlje od Sunca, preneo je AFP.

"Direktno posmatranje planeta predstavlja veliki tehnički izazov koji zahteva najsavremeniju opremu, bilo da se radi o instrumentima koji se nalaze na zemlji ili u svemiru", kazao je vođa istraživanja Julien Rameau iz Instituta za astrofizička i planetarna istraživanja u Grenoblu (IPAG).

"Nekolicina planeta je do sada direktno posmatrana zbog čega je svako pojedinačno otkriće važan pomak na putu ka shvatanju ogromnih planeta i načina na koji nastaju", dodao je on.

Do sada je otkriveno oko 720 ekstrasolaranih planeta otkako je prva zapažena 1995. godine. Očekuje se potvrda za još 2.595 planeta koje je oktrio orbitalni teleskop Kepler.

"Što planeta ima manju masu, to je čini težom za posmatranje", rekla je jedna od članica tima astronoma Anne-Marie Lagrange.

Astronomi su koristili prilagodljivi optički instrument – sredstvo koje se koristi za uklanjanje zamućenosti koje uzrokuje Zemljina atmosfera – koji je postavljen na ESO-ov veoma veliki teleskop (VLT), gigantski uređaj visok 8,2 metra, koji se nalazi u čilenaskoj pustinji Atacama.

Posmatranja su obavljena pomoću infracrvene svetlosti i tehnikom diferencijalnog snimanja koja povećava kontrast na snimcima.

Za sada nije otkrivena niti jedna planeta koja bi ljudima mogla biti drugi dom. Takva planeta bi morala biti stenovita i morala bi se nalaziti u takozvanoj zlatokosoj zoni gde voda postoji u tečnom stanju.

 

Izvor: klix.ba