Profesor Bin He i njegov tim još su više unapredili način upravljanja quadcopterom mislima.
Zahvaljujući profesoru biomedicinskog inženjerstva Bin Heu i njegovom timu sa Univerziteta Minnesota, sedmoro mladih osoba je naučilo kako koristiti svoje misli za upravljanje letećim robotom u sportskoj dvorani, gde su bili u stanju quadcopter podizati, spuštati, menjati mu smerove, te ga čak provoditi i kroz prstenove. Mada ovakvi projekti nisu novost i već se nekoliko godina sprovode širom sveta, naučnici Minnesote veruju kako su oni sa svojim istraživanjima otišli najdalje, te veruju kako će njihova tehnologija uveliko pomagati ljudima koji boluju od neurodegenerativnih bolesti, te nemaju ni mogućnost govora.
3D sistem koji su opisali u publikaciji Journal of Neural Engineering pod nazivom BCI (brain-computer interfaces) je potpuno neinvanzivan, te koristi očitanja preko EEG kape sa senzorima.
BCI funkcioniše zahvaljujući, kako kažu, "geografiji motornog korteksa", područja mozga koje upravlja pokretima. Kada se krećemo ili pomislimo na pokret, neuroni u motornom korteksu stvaraju male električne napone. Kada pomislimo na neki drugi pokret, aktiviraju se druge grupe neurona.
"Sortiranje tih grupa predstavlja osnovu rada BCI-a", kaže He. Mi smo prvi koji su koristili zajedno MRI i EEG kako bismo mapirali gde se aktiviraju neuroni u mozgu kada zamišljamo određene pokrete. Sada znamo odakle dolaze ti signali".
Ta "moždana mapa" je između ostalog pokazala da se najlakše detektuju signali koji nastaju kada zamišljamo skupljanje prstiju u šaku.
"Ovo saznanje o vrstama signala koji se generišu zavisno od zamišljenih pokreta pomažu nam optimizovati dizajn sistema za upravljanje letećih objekata u realnom vremenu", objašnjava He.
64 elektrode koje se nalaze na skalpu, odnosno na EEG kapi i prate električne aktivnosti mozga, mogu slati signale koje detektuju u računar, koji prevodi uzorak u elektronsku komandu. Dobrovoljci su prvo učili kako koristiti misli za upravljanje 1D pokretom kursora na ekranu, potom 2D kretanjem, a potom 3D upravljanjem virtuelnog helikoptera.
Kada su to savladali mogli su upravljati pravim letećim robotom suistemom AR-a (proširene stvarnosti). Nakon što računar prevede EEG signale mozga u komandu, računar je šalje robotu putem WiFi-a.
He veruje kako će osim pomoći invalidnim osobama ova tehnologija koristiti i obolelima od Alzheimera, a on i njegov tim sada proučavaju i neke pacijente koju su imali moždani udar kako bi videli može li im pomoći u "prespajanju" moždanih sklopova kako bi se zaobišla oštećena područja mozga.
Izvor: vidi.hr