Ako ne održavamo nivo stresa pod kontrolom, on nas može potpuno obuzeti. Evo nekih predloga kako vratiti kontrolu nad prevelikim nivoom stresa i dovesti organizam u stanje ravnoteže. Odaberite nekoliko koraka koji vam najviše odgovaraju i sprovodite ih redovno. Prema stručnjacima, oni bi trebali imati pozitivan učinak i na psihu i na telo. Ako se još uvek niste naučili nositi sa stresnim poslom, porodičnim problemima ili uznemirenosti, pravo je vreme da isprobate neke tehnike koje doprinose poboljšanju raspoloženja i zdravlju.
1. Joga
Joga ne pomaže samo u održavanju telesne forme i povećanju gipkosti, već pomaže i u borbi protiv stresa i upala.
Upala je imunološka reakcija koja može biti korisna, kao onda kada se telo bori protiv infekcije, no prečeste upale mogu biti povezane s kardiovaskularnim bolestima, astmom i depresijom.
2. Spavajte više
Kvalitetan san ne doprinosi samo dobrom izgledu, već i zdravlju smanjujući nivo stresa. Nažalost, stres se u kombinaciji s premalo sna može pretvoriti u začarani krug: stres nakupljen tokom dana može izazvati nemiran san pa se drugi dan osećamo još više iscrpljeno. Ljudi koji su neprestano pod stresom spavaju kraće i san im je manje kvalitetan.
3. Psihoterapija
Kod nas je još uvek tabu, no psihoterapija može biti jedan od načina na koji ublažavamo simptome stresa i uznemirenosti. Pacijent razgovara o svojim problemima sa psihijatrom i tako zajedno pokušavaju ispraviti negativne obrasce u razmišljanju kod pacijenta.
Nekoliko je vrsta psihoterapije, poput kognitivno bihevioralne, dijalektičko bihevioralne i grupne terapije. Svima je cilj uvesti pozitivne promene u svakodnevicu pacijenta.
4. Više kretanja
Kretanje smanjuje nivo kortizola, hormona stresa. Luči ga nadbubrežna žlezda kada smo pod stresom, uznemireni, ljuti ili uplašeni. Hronično visok nivo kortizola može dovesti do oštećenja organa.
Vežbanjem sagorevamo kortizol, što nas čini sretnijima i zdravijima. Isto tako, telesna aktivnost stimulira hipofizu i lučenje endorfina, neurotransmitera koji povoljno utiču na naše raspoloženje.
Svakodnevna šetnja može učiniti mnogo za naše fizičko i psihičko zdravlje.
5. Meditacija
Meditacija snižava krvni pritisak, te sprečava ponovnu depresiju. Pomaže kod kontrole misli dok se osoba pokušava koncentrisati na disanje pa se smatra da bi čak mogla pomoći i kod hiperaktivnosti i poremećaja pomanjkanja pažnje.
Za meditaciju nije nužno sediti prekrštenih nogu i izgovarati mantru. Ponekad je dovoljno vizualizirati neku umirujuću sliku ili pokušati u tišini raščistiti misli.
6. Smeh
Smeh je najbolji lek. Ne samo da nas oslobađa psihičkog, nego i fizičkog bola.
7. Vreme za brigu
Osobe koje su sklone preteranoj zabrinutosti tome posvećuju previše vremena. Umesto da celi dan razmišljate o negativnim stvarima, odvojite 30 minuta za razmišljanje o problemima. Bez obzira što jednostavno ne možemo prestati brinuti, možemo to odgoditi za neko drugo vreme. Ako odredimo kada ćemo svoje misli posvetiti problemima, ostatak dana će nas zaokupiti pozitivnije misli.
8. Prestanite kukati
Prigovaranje i žaljenje nas ne rešava problema, već povećava nivo stresa. Najbolje je problemu pristupiti humorom i prihvatanjem, a ne uznemireno i bespomoćno tražiti spas u kukanju.
9. Vreme za masažu
Masaža opušta mišiće, no isto tako i reguliše nivo hormona. Masaža od 45 minuta smanjiće nivo kortizola i vazopresina, hormona koji se povezuje s agresivnim ponašanjem.
10. Pišite dnevnik i pregledavajte vlastiti Facebook profil
Kada vas obuzme stres i uznemirenost, uzmite komad papira i zabeležite svoje osećaje. Na taj ćete način vratiti osećaj kontrole i bolje analizirati problem. Promenićete perspektivu i biti u mogućnosti drugačije pristupiti problemu.
Čitajući stare beleške dobićete uvid u ono što vas najčešće stresira tj. otkrićete koje su to situacije koje se ponavljaju i koje do sada možda niste znali izbeći, a izazivale su neugodu. Isto funkcioniše i tokom pregledavanja slika i postova vlastitog profila na Facebooku.
11. Više zagrljaja
Oksitocin ili “ljubavno lepilo” važan je kod uspostavljanja socijalnog kontakta. Kada smo okruženi ljudima, nivo hormona stresa se smanjuje i osećamo olakšanje.
Telo proizvodi oksitocin tokom seksualnog odnosa, dojenja i rađanja. No on se isto tako luči i kod svakog fizičkog kontakta poput prijateljskog zagrljaja.
Izvor: vidi.hr