DNK baca svetlo na prošlost i pokazuje nam stvari koje nam fosili ne mogu pokazati, ali dokle u prošlost to može ići, pitali su se naučnici, a National Geographic preneo je tekst o tome.
Neki od najstarijih sekvenca DNK potiču od fosila mastodonta i polarnog medveda starih pedeset i stotinu i deset hiljada godina. Ali nova studija objavljena nedavno u online izdanju časopisa Nature pokazala je najnovija postignuća u dobijanju još starijih sekvenca DNK, tj. utvrđivanja tačnog sleda nukleotida unutar molekule DNK čime se dolazi do nasledne informacije organizma. Uzorci s kosti konjske noge stare više od sedamsto hiljada godina izvor su dosad najstarijeg potpunog genoma.
"Znali smo da je moguće sekvencioniranje drevnih genoma, starih i sedamdeset ili osamdeset hiljada godina", rekao je Ludovic Orlando, evolucijski genetičar u danskom prirodnjačkom muzeju pri univerzitetu u Kopenhagenu. "Zato smo rekli: zašto ne pokušati ići i dalje u prošlost?"
Genom pleistocenskoga konja koji su Orlando i kolege analizirali pomogao im je da otkriju kako se predak loze Equus – grupe iz koje su potekli današnji konj, zebra i magarac, pojavio pre 4 do 4,5 miliona godina, što je oko dva milona godina ranije nego što se pre mislilo.
Taj genom drevnog konja omogućio im je još nešto: odredili su evolucijski odnos između modernog domaćeg konja i ugroženog konja Przewalskoga. Taj konj iz mongolske stepe poslednja je živa pasmina divljeg konja.
Naučnici su otkrili da su konji Przewalskoga potomci loze iz koje je nastao domaći konj, a dve su se grupe razdvojile pre pedeset hiljada godina.
Nekada ga u divljini više nije bilo, ali konj Przewalskoga vraćen je u divljinu, pomoću uzgoja od nekoliko desetina jedinki iz zatočeništva. Iako se činilo da je broj premalen da bi se očuvala raznolikost vrste, studija danas pokazuje da su konji Przewalskoga i više genetski raznoliki nego domaće pasmine poput arapskog ili islandskoga konja.
"Mislimo da kod konja Przewalskoga ima dovoljno genetske raznolikosti da se nastavi ovaj pokušaj spašavanja", rekao je Orlando.
Izvor: dnevnik.hr