USB memorija izuzetno je praktična zbog kapaciteta i veličine, ali može biti i izvor ozbiljne glavobolje kad odbije sarađivati. Stoga, kako biste izbegli 'glavobolju', obratite pažnju na nekoliko stvari.

Diskete i CD-i odavno su postali premali i nespretni za svakodnevnu upotrebu i prenošenje podataka. Zamenila ih je USB memorija koja ne samo da ima veći kapacitet već i duži životni vek.

No iako je USB sigurniji i postojaniji od diskete ili CD-a, to ne znači da se i on ne može pokvariti odnosno uništiti podatke koji su na njemu snimljeni.

Iako se životni vek USB-a razlikuje od proizvođača do proizvođača i uveliko zavisi od načina korišćenja i snimanja, većina podržava između tri i pet hiljada ciklusa pisanja i brisanja.

Životni vek USB-a može se znatno skratiti nepažljivim rukovanjem i nepoštovanjem osnovnih pravila o korišćenju USB-a. Kako biste izbegli korumpirane dokumente i kvarove na USB-u, Lifehacker je podsetio na nekoliko jednostavnih pravila za suživot s USB-om.

Strpljiv – spašen

Većini je korisnika pravi pritisak svaki put 'izbacivati' USB pomoću programa, pričekati nekoliko sekundi da program završi rad i potom izvaditi USB iz računara.

No upravo je nestrpljivost glavni razlog za korumpirane datoteke, greške na USB-u, a u ekstremnim slučajevima i probleme s računarom.

USB-i postaju korumpirani zbog nečeg što se zove 'memorija pisanja'. Umesto da operativni sistem svaku promenu na USB-u istog trenutka beleži, on ih čuva u privremenu memoriju i kad se ona ispuni, 'prazni' je unošenjem svih promena.

Kad odaberete opciju za 'izbacivanje' USB-a, doslovno upozoravate operativni sistem da ćete ukloniti USB i omogućavate mu da upiše sve promene koje nije i završi rad na USB-u.

Ako uklonite USB bez upozorenja, a neposredno pre toga radili ste na dokumentu smeštenom na USB može doći do korumpiranja dokumenta i gubitka svih promena.

U nekim slučajevima, USB postaje nečitljiv za sve računare osim tog na kome je poslednji put radio. No u većini slučajeva postaće nečitljiv i teško da ćete spasiti i jedan podatak koji ste imali sačuvan na njemu.

Zato, malo strpljenja i nemojte isključivati USB pre nego što 'upozorite' operativni sistem da ćete to učiniti.

Pazite na sisteme datoteka

Sama reč 'sistem datoteka' zvuči izuzetno komplikovano, no zapravo se radi o sistemu koji diktira na koji će način datoteke i dokumenti biti sačuvani na bilo koji hard ili flash disk.

Ako svoj USB koristite samo na računarima jednog operativnog sistema (samo Windows ili Mac OS ili Linux), prilikom formatiranja svog USB-a odaberite sistem kompatibilan s tim operativnim sistemom.

Za Windowse je to još uvek NTFS, Mac koristi HFS+, kod Linuxa postoji nekoliko opcija, a najčešće se koristi ext4.

Ali ako USB nameravate koristiti na različitim računarima na kojima su različite verzije i različiti operativni sistemi, preporuka je koristiti sisteme FAT32 ili NTFS koji su najrašireniji.

Poslednjih godina pojavili su se i neki drugi formati poput exFAT-a i ZFS-a, no oni se još uvek koriste u manjem procentu i zahtevaju dodatno konfigurisanje pre korišćenja.

Zlata vredna rezerva

Bez obzira koristite li USB memoriju samo kako biste s nekim podelili svoje fotografije s letovanja ili ih odneli na razvijanje u foto-studio, uvek napravite rezervnu kopiju podataka koje snimate na USB.

Rezervnu kopiju možete ostaviti na računaru, poslati sebi na e-mail, sačuvati u “oblaku” ili na rezervni hard disk. Izbor je u potpunosti prepušten vama.

No mnogo je jednostavnije u trenucima kada USB memorija odbija poslušnost, posegnuti za rezervnom kopijom nego gubiti sate pokušavajući vratiti USB u život i spasiti dokumente.

Stručnjaci za sigurnost ponavljaju kako bi važne dokumente trebalo imati sačuvane na dva odvojena mesta kako bi u slučaju havarije (požar, poplava, krađa…) ipak mogli pristupiti podacima koji su vam najvažniji.

 

Izvor: tportal.hr