Zamislite da vas na razgovoru za posao ili za upis na neki ugledan univerzitet ispitivač proceni na temelju boje odeće, tetovaže ili modnog detalja.
To se u mladosti dogodilo Timu Laheyu, lekaru i profesoru na Geisel School of Medicine u Dartmouthu, predsedniku bioetičke komisije u Dartmouth-Hitchcock Medical Centeru. Ispitivač mu je pokazao na zlatnu naušnicu u uvu i pitao ga: 'Mislite li da stvarno puštamo muškarce koji nose takve stvari?'
Nije čudno da je Lahey, s takvim iskustvom, nedavno, 20-ak godina nakon prijemnog intervjua na medicinskom fakultetu, u svom blogu u Scientific Americanu predložio da se razgovori s ispitivačima zamene danas dostupnim naučnijim, objektivnijim i jeftinijim tehnikama ocenjivanja – snimanjem mozga tzv. magnetskom rezonacijom (MRI) i kratkim video zapisom.
Kako bi to funkcionisalo?
U SAD-u se svake godine preko 40.000 učenika prijavljuje na medicinske fakultete, svaki od njih plaća na hiljade dolara za avionske karte i takse, a fakulteti troše još više na testove, intervjue i poman odabir kandidata. Kako bi pronašli studente sa svim potrebnim kvalifikacijama fakulteti su razvili inovativne metode ispitivanja.
No Lahey ističe da je jedna od najvažnijih osobina za dobrog lekara empatija, odnosno sposobnost saosećanja s patnjama bolesnika. Mnogi kandidati imaju akademske sposobnosti i inteligenciju potrebnu za studiranje medicine, međutim, nemaju svi uz to još i potrebno saosjećanje, moralnost i fleksibilnost važne za istinsku brigu o bolesnicima. Ove osobine nije lako otkriti testovima i intervjuima pa Lahey pita zašto se ne bi utvrđivale snimanjem mozga MRI-jem. Naime, poznato je da je danas moguće prepoznati ljude koji ne osećaju empatiju po tome što im se na snimcima određeni delovi mozga jednostavno ne 'pale' kada gledaju snimke koji bi u njima trebalo probuditi osećaje sažaljenja i saosećanja.
MRI bi učenicima uštedeo novac, a fakultetima muke traganja za retkim iglama u plastu sena. Računar bi mogao iščitati ocene, rezultate testova prijemnog, preporuke mentora i kombinovati ih s rezultatima MRI-ja. 'I bum: upali ste. Ili vas zatvore kao psihopatu', piše Lahey.
Ako mislite da MRI nije dovoljno suptilan da pronađe odgovore na sva pitanja o moralnosti i brižnosti studenta, Lahey nudi dodatno rešenje – kratak video snimak od nekoliko minuta. Naime, psiholog Nalini Ambady sa Stanforda u jednom je istraživanju iz 2005. godine pokušala saznati koliko brzo ljudi mogu prepoznati ko je dobar, a ko loš učitelj. Njeni su rezultati pokazali da su učenici koji su pogledali video zapis predavanja od deset sekundi jednako ocenili profesore kao i oni koji su ih slušali celi semestar. Drugim rečima, ispravne utiske neretko možemo dobiti već i za vrlo kratko vreme. Prema Laheyu kandidatima bi se mogao dati neki etički težak lekarski zadatak nakon čega bi se snimali na dve minute. Ako su Ambadyni zaključci tačni, prave kandidate ne bi trebalo biti teško prepoznati.
Dakle, Lahey preporučuje: četiri godine ocena, rezultati testova prijemnog, preporuke mentora, te umesto nenaučnog i skupog intervjua – snimka MRI-ja i dvominutni video.
Teško je poverovati da bi se njegov recept mogao u skorije vreme usvojiti na američkim ili nekim drugim univerzitetima; mnogima bi se to rešenje činilo previše simplističkim ili redukcionističkim no ono bi barem uklonilo potrebu za besmislenim dodvoravanjem, lickanjem, varanjem, trikovima i sličnim igrama prilikom razgovora za medicinske fakultete. Nije teško zamisliti da bi se ista tehnika mogla primeniti i za brojne poslove koji zahtevaju psihičke ili emocionalne osobine koje se pouzdano mogu iščitati MRI-jem. Ako ništa drugo MRI-jem bi se gotovo potpuno mogla isključiti mogućnost da se negde u neku zdravstvenu ustanovu infiltriraju serijske ubice – psihopate.
Lahey radoznalijim čitatocima svog bloga priznaje da je na kraju ipak primljen na svoj univerzitet iz snova; uprkos tome što je voleo nositi zlatnu naušnicu!
Izvor: tportal.hr