Prastari egipatski nakit, otkrili su arheolozi, napravljen je od meteorita.
Ako tražite ostatke meteorita na tlu, postoje dva mesta na Zemlji, na kojima je to, uslovno rečeno, najlakše napraviti – Antarktik i pustinja Sahara. Tako barem tvrdi Thilo Rehren, profesor s Londonskog univerziteta u Kataru.
Stari Egipćani su, veruje Rehren, tragali za svemirskim kamenjem upravo u Sahari pre 5.000 godina. On i njegov tim arheologa proučavaju staroegipatski nakit, koji je prvi put otkriven još daleke 1911. godine. Radi se o setu zarđalih gvozdenih kuglica i ornamenata, koje su ceremonijalno poslagane u ogrlicu i koje su pronađene oko vrata mumije u grobnici.
Po čemu su ti gvozdeni ornamenti na ogrlici tako posebni? Zato što predstavljaju najstarije poznate gvozdene artefakte ikad pronađene. Toliko su stari da zapravo prethode gvozdenom dobu, kad se gvožđe počelo kovati iz sirove rude.
Testiranja traju već 90 godina
Dugo vremena se verovalo kako gvozdeni artefakti, koji datiraju pre gvozdenog doba, potiču upravo od meteorita, no sada je to potvrđeno izvan svake sumnje, tvrdi Rehren. To zapravo znači da se kovanje gvožđa praktikovalo hiljadama godina pre nego li je postalo široko rasprostranjeno, prenosi popsci.com.
Gvozdeni ornamenti s ogrlice podvrgavani su raznoraznim testovima još od 20-ih godina prošlog veka. Prvi testovi bili su destruktivne naravi pa su arheolozi rastopili jednu gvozdenu kuglicu te otkrili kako se ona sastoji i od nikla i kobalta, što je sugerisalo na meteoritsko poreklo. Ipak, sugestija nije značila i potvrdu.
Metode testiranja, kao i tehnologija, otad su uveliko napredovale pa je Rehren sa svojim timom napravio elektronsku mikroskopiju te računarsku tomografiju. Otkrili su visoku količinu nikla u kuglicama, ali i kristalnu strukturu poznatu kao Widmanstättenov obrazac, koji se pronalazi isključivo u meteoritima.
Ključ: tragovi germanijuma
Tačka na 'i' u potvrdi porekla gvožđa od koga su izrađene te kuglice i ornamenti, bila je tehnika neutronske radiografije. Njome su arheolozi zavirili duboko u materijal, bombardirajući ga neutronima te otkrili sićušne tragove elementa germanijuma, koji se ne nalazi u gvožđu kovanom iz rude na Zemlji.
Rehren je zaključio kako je obrada gvožđa zapravo puno starija nego što se to pre mislilo, no dodaje kako to nije značilo izum kovanja gvožđa, već pre prenošenje znanja s generacije na generaciju šačice kovača, koji su istu tehniku širili dok se ona nije u potpunosti i postupno raširila tadašnjim svetom.
Pored svega navedenog, padajuće gvožđe s neba verovatno je poslužilo i kao religijska inspiracija pa možemo samo zamisliti kako su se stari kovači osećali kad su otkrili da 'zvezdanu kovačnicu' mogu replikovati na Zemlji.
Izvor: dnevnik.hr