Život je možda nastao na Marsu i odatle stigao na Zemlju preko meteorita, saopštili su istraživači na naučnoj konferenciji u Firenci.

Novo istraživanje pokazalo je da je crvena planeta pre nekoliko milijardi godina bila pogodnije mesto za nastanak života nego Zemlja.
Dokazi su zasnovani na načinu na koji su se sastavljali prvi molekuli potrebni za život – RNK, DNK i proteini. Detalje ove teorije predstavio je profesor Stiven Bener sa Instituta za nauku i tehnologiju "Vesthajmer", preneo je Bi-Bi-Si.
"Sve je više dokaza da smo mi, u stvari, Marsovci i da je život počeo na Marsu i stigao ne Zemlju u steni", izjavio je profesor Bener.
Molekuli koji se kombinuju radi formiranja genetskog materijala su mnogo kompleksniji od primordijalne "supe" organskih hemikalija, za koju se smatra da je postojala na Zemlji pre više od tri milijarde godina. Naučnici smatraju da je prvo nastala ribonukleinska kiselina.
Jednostavno dodavanje energije poput toplote ili svetlosti ovoj mešavini bazičnih organskih molekula ne dovodi do nastanka RNK, nego katrana.
RNK mora da se dovede u određeni oblik delovanjem atoma iz kristalne površine minerala. Minerali bora i molibdena, koji bi bili najefikasniji za ovaj proces, rastvorili bi se u okeanima rane Zemlje, ali ih je u dalekoj prošlosti bilo u velikoj količini na Marsu, rekao je Bener.
On smatra da je život nastao na toj planeti i potom stigao na Zemlju na meteoritima.
Takođe se smatra da je rani Mars bio znatno suvlji od Zemlje u to vreme, što je pogodovalo procesu oksidacije i nastanku života.
"Ono što je jasno je da bora kao elementa ima veoma malo u Zemljinoj kori, ali Mars je bio suvlji, što je više pogodovalo oksidaciji. Ako Zemlja nije bila pogodna za tu hemiju, možda Mars jeste", rekao je profesor Bener.
On je dodao da smo "srećni što smo na kraju završili ovde", jer je Zemlja pogodnija planeta za održavanje života.
"Da su naši hipotetički marsovski preci ostali na Marsu, danas možda ne bi imalo šta da se pripoveda", zaključio je ovaj stručnjak.

 

Izvor: avaz.ba