Zamislite da vam umesto amputirane ruke ili noge ili pak nekog oštećenog vitalnog organa poput srca mogu narasti novi, zdravi. Prema mišljenju nekih naučnika ovaj vekovni ljudski san sada je već nadohvat ruke, a jedan od prvih organa koji bi se mogao regenerisati verovatno će biti upravo srce.

'Pre 15 godina rekli bismo da će to biti moguće za 50 godina, međutim, sada se čini da bi moglo već za 10', rekao je nedavno za NBC News Ken Poss, ćelijski biolog na Duke Universityju.

Sposobnost nekih životinja, naročito daždevnjaka da obnavljaju izgubljene udove fascinirala je još Aristotela, Voltaira, Charlesa Darwina i mnoge druge. Neki crvi iz odsečenog repa mogu obnoviti celo telo pa i glavu, dok hidra, rođaka meduze, kada je sameljemo u sokovniku, iz ćelija može ponovno koagulisati i regenerisati celi organizam.

Hrvatska naučnica Dunja Knapp s Instituta Max Planck u Dresdenu objavila je 2009. godine zajedno sa svojim kolegama važan rad u časopisu Nature o jednoj vrsti meksičkog daždevnjaka axolotl (Ambystoma mexicanum) koji je pravi rekorder regeneracije jer može obnoviti ne samo delove udova i repa, već i srca, oka, pa čak i leđne moždine. Njeno je istraživanje pokazalo da na mestu na kome je tkivo životinje amputirano ćelije ne postaju pluripotentne, odnosno ne poprimaju višenamenska svojstva kao u ranom stadijumu razvoja zametka. Umesto toga one zadržavaju svoj identitet, ali se nakon oštećenja ponovno pokreću i počinju razmnožavati sve dok ne nadomeste tačno određeno izgubljeno tkivo. Zaključci ove studije važni su za medicinu jer podrazumevaju da se regeneracija može postići i bez da se ostvari potpuna diferencijacija ćelija u pluripotentne kako se ranije mislilo.

I deca obnavljaju prste

Poss i njegovi saradnici pokazali su pre desetak godina da riba zebrica može obnoviti teško oštećeno srce. Jedno istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Gladstone, objavljeno prošli mesec u časopisu Stem Cell Reports, utvrdilo pak da se slično može učiniti i s tkivom ljudskog srca. Naime, tim je u laboratoriji uspeo postići da mišić koji je srčanim udarom pretvoren u mrtav ožiljak koji ne kuca, ponovno postane elektroprovodljiv.

Sposobnost obnavljanja delova tela nije potpuno strana ljudskom organizmu. Primer, poznato je da mala deca mogu regenerisati vrhove prstiju. Slično mogu i mladi miševi, a 2010. godine Ken Muneoka, ćelijski biolog na Tulane Universityju sa svojim je saradnicima pokazao da se sposobnost regeneracije može podstaknuti i kod odraslih životinja. Mada miševi nisu isto što i ljudi, dovoljno su nam slični da možemo zaključiti da smo i mi sposobni za slične procese.

Elly Tanaka, koleginica Dunje Knapp na Institutu Max Planck kaže da je još prerano reći kako ćemo uskoro obnavljati cele udove. No uverena je da će se u ovom području medicine uskoro dogoditi prekretnica. 'Kroz dve ili tri godine istraživanje genetike daždevnjaka trebalo bi otvoriti brojne nove mogućnosti', kaže Tanaka.

 

Izvor: tportal.hr