Veštački organi i veštačka hrana polako postaju svakodnevica u životu ljudi, a mišljenja naučnika su podeljena, pogotovo u pogledu hrane iz epruvete.
Čovek-kiborg Nejdžel Ekland vlasnik je najsavršenije /u svetu bioničke proteze/ ruke. Ona može da vezuje pertle, kuca, odnosno da radi sve što može da radi običan čovek.
Veštačka ruka okreće šaku, savija svaki prst, sposobna je čak da /što ne može da uradi prirodna ljudska ruka/ okrene ručni zglob za 180 stepeni.
"Čudesna ruka" ukupno ima 14 kombinacija, od kojih je osam već programirano.
Naličje proteze je specijalno podešeno za patrljak. Sa dve strane – unutra i spolja su elektrode.
Sve što treba da se učini je zamisliti da se steže loptica. Onda signal stiže u mišić, on se smanjuje, to se prenosi u motor. Da bi ruka radila čitav dan – noću je korisnik puni strujom kao obični telefon!
Sa tehničkog gledišta, Nejdžel je kiborg-početnik. Ako razvoj bionike bude krenuo takvim putem, u budućnosti nije isključena situacija kada će mozak upravljati ne samo protezom šake ili kolenskog zgloba, već i punom protezom tela?!
Naučnici nisu sigurni u kojoj će meri kiborzi u budućnosti postati ljudi, jer mehanički sistem s živim ljudskim mozgom podrazumeva sasvim drugi način života.
I veštačka hrana postaje sve više kontraverzno pitanje.
Pri stvaranju veštačkog hamburgera naučnici su uzeli ćelije od obične krave i stvorili specijalne uslove u kojima one mogu da se množe, pretvarajući se u mišićno tkivo. Od jedne ćelije dobije se 40 milijardi – dovoljno je za manji burger!
Proizvođači mesa iz epruvete moraće da revidiraju i preciziraju svoja obrazloženja. Na primer, naučnici pretenduju na veliko smanjenje na račun njihovog izuma potrošnje resursa /energija, voda, poljoprivredne površine/.
Međutim, nije izračunato koliko će materijala i energije tražiti industrijska proizvodnja veštačkog mesa. Za proizvodnju visokotehnoloških proizvoda može da bude potrebno mnogo toga, dok su za uzgajanje krava potrebna samo polja i dovoljno vode.
Ako se veštačko meso bude proizvodilo u industrijskim razmerima, i to prema prihvatljivim cenama, hoće li ljudi morati da odustanu od tradicionalne poljoprivrede, da zatvore farme, unište pašnjake za uzgajanje stoke?
Šta će biti sa ljudima koji izgube posao usled tih globalnih promena – to su ozbiljna socijalna pitanja na koja ukazuju kritičari veštačke hrane.
Takođe, problem s kojim mogu da se suoče poljoprirvedne zemlje jeste ogromna migracija u gradove, jer će uz prelaz na nove tehnologije milioni ljudi izgubiti posao.
Zanimljivo je da je prilikom promocije prvog veštačkog hamburgera bila saopštena i njegova cena – neverovatnih 250 miliona funti?!
Naučnici smatraju da je to glupost i da je milione koštao naučni rad.
Drugi, pak, ukazuju da sve to treba shvatiti veoma ozbiljno. Moguće je stvoriti sve živo. Doći će vreme kada će sve ovo postati neophodno, jer se broj stanovnika na Zemlji povećava brže nego što se razvija stočarstvo, koje je u nekim sferama došlo do kraja.
Izvor: 24sata.info