Pivski kvasac kao ključ večne mladosti – zvuči kao dobra šala. Naučnici s Instituta Max Planck predvođeni Hrvaticom tvrde drugačije. Starenje je životna činjenica, no tim naučnika s Instituta Max Planck, predvođenih Hrvaticom Ivom Tolić-Norrelykke, otkrili su mikrob koji ostaje večno mlad, jer svaki put kad se razmnožava, on se i podmlađuje. Otkiće Tolić i njenih kolega pruža fundamentalan uvid u mehanizme starenja, a njihova studija objavljena je u žurnalu Current Biology, piše na stranicama Instituta Max Planck.

Generalno gledano, čak i mikrobi koji se razmnožavaju simetrijom, ne dele se na dve identične polovine. Detaljnija istraživanja otkrila su kako jedna od tih polovina dobija starije, često nefunkcionalne ćelije, dok je druga polovina opremljena novim i sasvim funkcionalnim ćelijskim materijalom.

Na taj način mikrobi proizvode podmladak koji je mlađi od originala, slično kao i kod čoveka.

Naučni tim predvođen Ivom Tolić pokazao je kako je kvasac Schizosaccharomyces pombe, za razliku od ostalih vrsta, imun na proces starenja tokom razmnožavanja, ali u uslovima za njega pogodnim. Kad se za tu vrstu kvasca stvore vrlo povoljni uslovi, ona se razmnožava deobom na dve polovine, od kojih svaka dobija jednak deo starih ćelija, kako obe polovine dobijaju jednaku porciju oštećenog materijala, obe su zapravo mlađe nego original.

'Svaki put kad se razmnožava, kvasac se pomalo podmlađuje', ističe Tolić, koja je šefica Insititua za molekularnu čelijsku biologiju i genetiku pri institutu Max Planck u Dresdenu.

Kad se taj kvasac izloži negativnim uticajima, poput hemikalija i toplote, njegove ćelije se razmnožavaju u stariju i mlađu polovinu, baš kao što je to uobičajeno. Mlađe polovine prežive dovoljno dugo da se mogu razmnožavati čak i u vrlo nepovoljnim uslovima.

Otkriće je istaknulo S. pombe kao zanimljiv organizam, koji bi potencijalno mogao poslužiti kao model za određene tipove ljudskih ćelija koje ne stare, poput bakterijskih ćelija, matičnih ćelija i ćelija raka.

 

Izvor: dnevnik.hr