Uslovi povoljni za život na Zemlji će vladati još 1,75 milijardi godina, no ne i za ljude, tvrde astrobiolozi s University of East Anglia.
Prema izveštaju koje je objavljeno u novom broju časopisa Astrobiology proračun se zasniva na udaljenosti Zemlje od Sunca i temperaturama pri kojima će naš planeta zadržati vodu u tečnom stanju.
Tim je inspiraciju i primere potražio u nedavno otkrivenim planetarnim sistemima. Rukovodilac studije Andrew Rushby kaže da su svoja predviđanja napravili na bazi koncepta nastanjive zone ili popularno Zlatokosine zone u kojoj su uslovi na planetama takvi da voda može ostati u tečnom stanju.
'Upotrebili smo modele evolucije zvezda kako bismo odredili kraj nastanjivog veka planete kada se ona više neće nalaziti u nastanjivoj zoni. Procenjujemo da će Zemlja ispasti iz te zone negde kroz 1,75 do 3,25 milijardi godina', rekao je britanski stručnjak.
Ljudi će morati otići mnogo pre
'Nakon toga Zemlja će ući u tzv. vruću zonu Sunca u kojoj će temperature biti toliko visoke da će mora ispariti. Bit će to katastrofa u kojoj će nestati sav život. Naravno za ljude i druge složenije organizme uslovi će postati nemogući mnogo pre, a to se ubrzava antropogenim klimatskim promenama. Ljudi će biti u opasnosti već i nakon malih promena temperature pa će na kraju opstati samo mikrobi u odgovarajućim nišama životne sredine', objasnio je Rushby.
Kada gledamo slično vremensko razdoblje unazad, kaže astrobiolog, znamo da je na Zemlji postojao ćelijski život.
'Imali smo insekte pre 400 miliona godina, dinosauruse pre 300 miliona i biljke cvetnice pre 130 miliona. Anatomski savremeni ljudi tu su tek poslednjih 200.000 godina pa vidimo da treba uistinu puno vremena da se razvije inteligentan život', rekao je i pojasnio kako je važno znati trajanje nastanjivosti neke planete jer ono može biti kraće nego što je neophodno za evoluciju inteligentnih stvorenja.
'Analiza metrike nastanjivosti korisna je jer nam omogućuje da ispitamo potencijal drugih planeta za održavanje života i shvatimo stepen na kome život može biti negde drugde u galaksiji. Naravno, veliki deo evolucije zavisi od sreće, tako da to nije konkretna procena, međutim, znamo da se složene, inteligentne vrste poput ljudi nisu mogle pojaviti već nakon nekoliko miliona godina jer je bilo potrebno gotovo 75 posto nastanjivog veka Zemlje da evoluiraju ljudi', rekao je rukovodilac britanskog istraživanja.
Gde ići?
Tim s UEA-e uporedio je Zemlju s osam poznatih planeta koji se trenutno nalaze u nastanjivoj zoni, uključujući i Mars. Otkrili su da svetovi koji kruže oko manjih zvezda imaju duža razdoblja nastanjivosti.
'Jedna od planeta na koje smo primenili naš model je i Kepler 22b koji ima nastanjivi vek između 4,3 i 6,1 milijardi godina. No još je neverovatniji Gliese 581d koji ima ogroman vek nastanjivosti između 42,4 i 54,7 milijardi godina. Ta bi planeta mogla biti topla i ugodna 10 puta duže nego što postoji celi naš Sunčev sistem. Do danas nismo pronašli planetu koja bi bila analogna Zemlji. Moguće je da nastanjivih planeta, sličnih Zemlji ima u krugu od oko 10 svetlosnih godina, što je u astronomskom smislu vrlo blizu. Međutim, za putovanje do njih uz savremenu tehnologiju trebale bi nam stotine hiljada godina. Ako ćemo se ikada seliti na neku drugu planetu, Mars je verovatno najbolji izbor. Vrlo je blizu, a ostaće u nastanjivoj zoni sve do kraja života Sunca, još šest milijardi godina', zaključio je Rushby.
Izvor: tportal.hr