Hemičari su klasičnim metodama teško mogli opažati sve reakcije, a zahvaljujući radu ovih naučnika, računari mogu razotkriti sve kompleksne hemijske procese.
Nobelovu nagradu za hemiju su dobili Martin Karplus (83), Michael Levitt (66) i Arieh Warshel (72) jer su svojim radom tokom 1970-ih postavili temelje za snažne programe koji se danas koriste kako bi bolje razumeli i predvideli hemijske procese. Švedska kraljevska akademija nauka nagradila ih je za razvoj višeskalnih modela za kompleksne hemijske sisteme, te dodaju kako su računarski modeli koji oponašaju život danas postali ključni za većinu dostignuća koja su ostvarena u hemiji.
– Ukratko, ono što smo napravili je da smo osmislili način da računar može uzeti strukturu proteina i potom shvatiti kako radi to što radi. Imate li enzim koji vari hranu, želite znati kako se to događa i to koristiti kako bi napravili lekove, ili u mom slučaju, zadovoljili vlastitu znatiželju – rekao je Arieh Warshe u telefonskom razgovoru.
Rad Karplusa, Levita i Warshela je ključan i jer su uspeli spojiti klasičnu fiziku da radi u paru s temeljno drukčijom kvantnom fizikom. Ranije su se hemičari morali odlučiti za jedno od ta dva, a prednost klasične fizike bila je u tome što su kalkulacije bile jednostavne i mogle su se koristiti za modeliranje velikih molekula, no slabost je bila u tome što se nisu mogle simulirati hemijske reakcije. Zbog toga se morala koristiti kvantna fizika, ali te su kalkulacije zahtevale enormnu procesorsku snagu te se moglo raditi samo na malim molekulama.
Ovi su naučnici uzeli najbolje od oba sveta i razvili metodu koja koristi oba sistema. Primer, u simuliranju spajanja leka na ciljani protein u telu, računar obavlja teoretske kvantne kalkulacije na atomima u proteinu, koji su u interakciji s lekom. Ostatak velikog proteina simulira se manje zahtevnom klasičnom fizikom.
Levitt je inače 9. Nobelovac iz Južnoafričke Republike, a Warshel je 6. Nobelovac iz Izraela.
- Između 1901. i 2012. dodeljena su 104 Nobela za hemiju
- 63 nagrade dobio je po jedan naučnik
- 4 žene dobile su nagrade za hemiju
- Samo jedan naučnik, Frederic Sanger, dobio je Nobela za hemiju dvaput, 1958. i 1980.
- Najmlađem dobitniku bilo je 35 godina. Frederick Joliot Nobela je dobio 1935. godine.
- Najstariji Nobelovac za hemiju je John B. Fenn. Imao je 85 godina 2002.
- Prosečna starost Nobelovaca je 57 godina
Izvor: 24sata.hr