Najveći deo Evrope, pomera kazaljke na satu i vraća zimsko/letnje računanje vremena. Pomeranje kazaljki s godinama je postalo svojevrsna večna tema čiji se smisao i stvarni efekti neprestano propituju i preispituju.

Zimsko je vreme zapravo standardno, dok je privremeni prelaz na letnje prvi put službeno uveden 1916. godine u Nemačkoj i njenim saveznicama u Prvom svetskom ratu. Kao osnovni razlog navedena je ušteda tadašnjeg glavnog energenta uglja. Ubrzo su se sa sličnim argumentima pridružili Velika Britanija, Rusija, SAD i druge države, no dobar ih je deo od pomeranja kazaljki nakon rata odustao.

Letnjem su se vremenu mnogi vratili tokom Drugog svetskog rata, a 'popularnost' je ponovno steklo i u vreme velike energetske krize 70-ih. Bivša Jugoslavija prvi je put kazaljke službeno pomerila 1983. godine.

Otkud ideja?

Jedan od prvih ljudi koji je došao na ideju da nešto treba učiniti s preteranom potrošnjom sveća u večernjim satima i spavanjem u vreme kada je zora već svanula bio je Benjamin Franklin još u 18. veku.

No, s konkretnim se predlogom pomeranja vremena 1895. godine prvi javio George V. Hudson, entomolog s Novog Zelanda. Nezavisno od njega, sličan je predlog desetak godina kasnije izneo Britanac William Willett.

Večna tema

Danas je praksa prisutna u gotovo celoj Evropi i Severnoj Americi te sporadično na delovima drugih kontinenata, a s obzirom da je teza o uštedi energije doživela brojne kritike, gotovo da nema zemlje u kojoj barem s vremena na vreme ne dođe do javne diskusije o stvarnim efektima pomeranja kazaljki.

Definitivnog zaključka nema, a razna su istraživanja pokazala da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena (i obrnuto) može i pozitivno i negativno uticati na ukupnu ekonomiju, pa čak i na zdravlje prosečnog čoveka.

'Izgubljena produktivnost'

U slučaju pomeranja sata unapred, radnici sledećih dana na posao dolaze neispavani i dekoncentrisani zbog sat vremena manje na raspolaganju. Pomeraju li se kazaljke unazad, zbog sat vremena 'viška' neki odspavaju previše što opet može loše uticati na njihovu produktivnost i posvećenost radnim zadacima.

Postoji čitava lepeza procena finansijskih učinaka zbog 'izgubljene produktivnosti'. Većinom su rađene u SAD-u, a kreću se od nekoliko stotina miliona pa do nekoliko milijardi dolara godišnje.

Kome pomeranje kazaljki teže pada?

Prelasci vremena navodno snažnije utiču na noćne ptice nego na ranoranioce. Pojedincima koji na spavanje odlaze u sitne noćne sate mogu trebati i do tri nedelje za potpuno prilagođavanje, dok je ostalima dovoljno dan-dva.

Povezanost promene računanja vremena s infarktom

Grupa američkih kardiologa početkom godine objavila je u časopisu American Journal of Cardiology rezultate istraživanja prema kojme se dan nakon prelaska na letnje vreme beleži blagi porast srčanih udara. Kao razlog se navodi sat vremena manje sna, što može pojačati stres kod ljudi.

S druge strane, pri povratku na zimsko vreme broj srčanih udara blago pada, što je pokazalo istraživanje švedskih naučnika objavljeno u časopisu New England Journal of Medicine.

Letnje vreme bolje za vozače

Mnoge su studije pokazale da se broj saobraćajnih nesreća generalno smanjuje s prelaskom na letnje vreme, a postoji i teza da bi broj poginulih na putu radikalno pao kada bi letnje računanje vremena trajalo celu godinu.

No, tu su i istraživanja prema kojima početak letnjeg vremena donosi veći broj nesreća na radu, a grupa naučnika u Australiji uspela je povezati pomeranje kazaljki unapred s porastom broja samoubistava u toj zemlji.

'Večno leto' u Rusiji

Inače, zanimljivo je da je Rusija pre dve godine odustala od redovnog pomeranja kazaljki, ali nije se vratila na standardno zimsko vreme, već je ostala na letnjem. Tadašnji predsednik države Dmitrij Medvedev kazao je da će taj potez blagotvorno uticati na njegove sugrađane, rešavajući ih stresa i nekih bolesti.

Zašto Amerika kazaljke pomera kasnije?

Amerikanci će svoje kazaljke pomaknuti u noći s 2. na 3. novembra. Kod njih letnje vreme od 2005. godine traje nešto duže nego u Evropi, što je Kongres uveo pod uticajem snažnog lobija tamošnjih maloprodajnih trgovačkih lanaca.

Utvrđeno je da kupci češće dolaze kod njih u šoping dok je napolju još dan pa su dužim trajanjem letnjeg vremena isposlovali nekoliko dodatnih nedelja s 'kasnijim' zalaskom sunca.

 

Izvor: dnevnik.hr