Naučnici MIT-evog Media Laba proizveli su trodimenzionalnu "nano-kameru" koja može raditi brzinom svetlosti, a predstavili su je nedavno tokom Siggraph Asia sajma računarske grafike i interaktivnih tehnologija u Hong Kongu.
Naučnici navode kako se njihova kamera može koristiti za potrebe prikaza medicinskih slika, u senzorskoj tehnologiji za automobile za sprečavanje sudara, te bi mogla znatno unaprediti sisteme praćenja pokreta i prepoznavanja pokreta u uređajima namenjenim interaktivnom gamingu.
Kamera se zasniva na "Time of Flight" tehnologiji koja se koristi u drugoj generaciji Microsoftovog Kinect senzora, odnosno sistemu koji izračunava lokaciju objekta prema vremenu koje je potrebno svetlosnom signalu da se reflektuje od površine i vrati senzoru.
Za razliku od sličnih uređaja, ova kameru neće "zaglupiti" kiša, sneg, magla, kao ni prozirni objekti.
U konvencionalnim "Time of Flight" kamerama, svetlosni signal je ispaljen u scenu, gde se odbija od objekta i vraća ka senzoru. Zahvaljujući tome što znamo koliko iznosi brzina svetlosti, relativno je jednostavno proračunati razdaljinu kojom je signal putovao i dubinu objekta od kojeg se raflektovao. No kada se promene uslovi u sredini, te pri pojavi poluprozirnih i pokretnih objekata, stvaraju se višestruke refleksije koje se mešaju s originalnim signalom i vraćaju kameri, što otežava preciznost merenja.
"Za razliku od tih kamera, MIT-ev uređaj koristi tehniku enkodiranja koja se obično koristi u telekomunikacijama", kaže Ramesh Raskar, profesor medijskih umetnosti i nauke, te vođa Camera Culture grupe u Media Labu koji je izradio ovu kameru u saradnji s kolegama Achutom Kadambijem, Refaelom Whyteom, Ayushom Bhandarijem i Christopherom Barsijem s MIT-a, te Adrianom Dorringtonom i Leejem Streeterom sa Univerziteta Waikato u Novom Zelandu.
"Mi koristimo novu metodu koja omogućuje enkodiranje signala u vremenu", kaže Raskar. "Zato kada se podaci vraćaju, mi možemo vršiti kalkulacije koje su vrlo slične u svetu telekomunikacija, kako bi mogli ustanoviti različite udaljenosti iz jednog signala".
Njegov kolega Bhandari dodaje kako ova ideja takođe podseća i na fotografske tehnike koje otklanjaju zamućenost slika do koje dolazi od "drhtavih ruku", pomoću sistema koji može ustanoviti i predvideti koliko zamućenosti izaziva drhtanje ruku, prema čemu se slika može rekonstruisati i učiniti oštrijom.
Oni su zato omogućili da njihova "nano-kamera" sondira scenu s kontinuiranim talasnim signalom koji oscilira u nanosekundnim razdobljima, što znači da je u stanju postići rezoluciju unutar magnitude femtofotografskih kamera za čiju izradu je potrebno utrošiti pola miliona dolara, dok su za izradu svoje kamere oni potrošili samo 500 dolara.
Profesor James Davis sa Univerziteta California u Santa Cruzu, izjavio je kako tehnologija dubinskih kamera svoj napredak treba zahvaliti ponajviše gamingu, jer video igre omogućuju njenu brzu primenu, pa neće proteći dugo dok se i MIT-eva kamera ne nađe u nekom novom gamerskom gadgetu.
Izvor: vidi.hr