Nauka je i ove godine krupnim koracima grabila napred – bliže genetskoj terapiji, svetu kiborga i pronalasku alternativne planete na kojoj bi se teoretski mogli nastaniti ukoliko uništimo Zemlju…

Najznačajnija otkrića 2013. odabrao je Wired.com. Podsetite se šta je u svetu nauke obeležilo godinu koja izmiče.

Ljudska vrsta dobacila do međuzvezdanog prostora

Vojadžer jedan je van dometa Sunca. Trebalo mu je 36 godina da se udalji dovoljno od Sunca odnosno njegovog elektromagnetnog polja. Ipak, do izlaska iz gravitacijskog polja Sunca trebaće mu oko 30.000 godina.

Nova metoda čitanja gena

U januaru su naučnici objavili da imaju novi sistem za čitanje gena, koji bi trebalo da olakša genske terapije i popravak mutacija. Sistem se zove CRISPR.

Milijarde "Zemalja" samo u našoj galaksiji

Naučnici su objavili da samo na Mlečnom putu postoji desetak milijardi planeta koje imaju značajna zajednička obeležja sa Zemljom. Budući da postoji oko 50 milijardi zvezda nalik Suncu, pretpostavlja se da bar petina njih može imati planete u svojim sistemima s vodom i povoljnom klimom.

Pauza u globalnom zagrevanju

Prvi put od 1990. godine usporava se zagrevanje površine Zemlje. Međutim, naučnici tvrde da to nije kraj globalnom zagrevanju jer su izmerili 15 puta brže zagrevanje vode u najdubljim predelima okeana.

"Providni" mozak

U aprilu su naučnici sa Stanforda opisali nekoliko hemijskih tretmana od kojih je tkivo mozga miševa postalo providno. Naučnici tretmane mogu koristiti kako bi lakše pratili šta se događa u nervnom sistemu usled autizma ili Alchajmerove bolesti.

Kocka leda snimila neutrone koji nam dolaze van galaksije

Teleskop veličine jednog kubnog kilometra smešten pod ledom Južnoga pola, van Ice Cube ili Kocke leda, prvi je put nakon tri godine zabeležio priliv neutrona u našu galaksiju spolja. Neutroni su električki neutralne elementarne čestice koje, između ostalih, nastaju raspadom zvezda.

Imamo novog sisara

Potvrđeno je da je olinguito, krznena životinja pronađena u Ekvadoru i Kolumbiji, zapravo prvi mesojed sisar koji je otkriven nakon 35 godina.

Novi problemi sa pesticidima

Ove godine pokrenute su nove kontraverze vezane za neonikotinoide – pesticide kojima se zameralo što ubijaju pčele, a koje je ove godine zabranila Evropska komisija. Ovaj najrašireniji tip pesticida zapravo je štetan i za kičmenjake, poput rečnih rakova, a nije bezopasan ni za ljude.

Organi iz matičnih ćelija

Prvi put ove godine su od matičnih ćelija kreirani neuroni – ćelije mozga. Reprogramiranjem ćelija kože, japanski naučnici su uspeli da proizvedu funkcionalno tkivo jetre, ali i zabeležili napredak u kreiranju tkiva bubrega.

Korak smo bliže kiborzima

Ove godine je razvijen niz elektronskih sklopki koje se mogu ugraditi u telo – neke od njih služe lečenju i uništavanju mikroba, a zatim se razgrađuju u organizmu. Izmišljene su i fleksibilne elektronske tetovaže, ali i LED sonde i rastezljive folije napravljene od nanočestica zlata koje mogu meriti aktivnosti mozga i manipulisati njime.

Tamna materija

I ove godine zabeleženo je dosta kontradiktornih podataka o postojanju tamne materije. U aprilu je eksperiment zvan AMS navodno zabeležio međusobno uništavanje čestica tamne materije, dok su naučnici koji su radili na eksperimentu LUX objavili da nisu naišli ni na jednu česticu.

Strahovi se prenose preko gena

Mogu li se strahovi prenositi preko gena? Prema eksperimentu koji je sprovođen nad miševima, traumatični događaj se može preneti kao upozorenje potomstvu u obliku – straha. Naime, generacije očeva su bile tretirane elektrošokovima uz prethodno otpuštanje specifičnog mirisa. Naučnici su bili fascinirani činjenicom da su se potomci tih miševa smrzavali od straha kada bi osetili taj isti miris, mada ga nikada pre nisu osetili i iako nisu ni poznavali svoje očeve, piše Wired.com.

 

Izvor: avaz.ba