U petak, 31. avgusta, pun “plavi” mesec će obasjati naše nebo, najavili su astronomi.

Plavi mesec” zapravo nije plave boje. Ovaj termin se povezuje sa “ekstra” punim mesecom, koji se pojavljuje po drugi put u istom kalendarskom mesecu.

U istoriji je termin “plavi mesec” bio korišćen za iracionalne događaje, dok se u prvoj polovini 20. veka odnosio na treći puni mesec u jednom godišnjem dobu, koje je imalo četiri umesto uobičajena tri uštapa.

Tokom vremena se definicija “plavog meseca” izobličila.

Ovaj fenomen događa se u proseku svake 2,7 godine, a nekada i češće.

Tako se “plavi mesec” 1999. pojavio u januaru i u martu, dok u februaru te godine nije bilo uštapa.

Astronomi ukazuju da “plavi mesec” postoji jer naš kalendar nije savršeno usklađen sa lunarnim mesecima. Našem satelitu treba 29,5 dana da napravi orbitu oko Zemlje, a tokom tog vremena mi posmatramo njegove različite faze.

Ali kalendarski meseci, osim februara, imaju 30 ili 31 dan, pa povremeno dva uštapa uđu u jedan kalendarski mesec.

Tako će se “plavi mesec” videti ovog avgusta, ili septembra – za stranovnike regiona Kamčatka u Rusiji i Novog Zelanda (1. i 30. septembra).

Stvarno plavi i zeleni Mesec

Mesec stvarno može da da poplavi, čak i da pozeleni. Tako je zabeleženo da je Mesec bio plav 27. avgusta 1883. i 26. sepetembra 1950. Plavu boju Meseca uzrokuje prašina u atmosferi, koja rasipa svetlosne zrake. Beli mesečev zrak se sastoji od više raznobojnih zraka, svaka sa svojom talasnom dužinom. Zraci crvene boje najvećih su talasnih dužina i više se rasipaju, pa do nas stižu zraci kraćih talasnih dužina – plave boje, pišu stručnjaci. Takođe, prašina zbog koje je Mesec "plav" nije obična. Plavi mesec su 1883. uzrokovale čestice prašine iz vulkana Krakatoa, a 1950. veliki šumski požari u Kanadi. "Zeleni mesec", za čiju je boju isto bila odgovorna atmosfera, registrovan je 17. januara i 27. februara 1884. u Švedskoj, a efekat je trajao po tri minuta.

 

Izvor: vesti-online.com