Nakon što je objavljen u publikaciji "Plos One", rad naučnika s Max Planck Instituta za psiholingvistiku u Holandiji, izazvao je veliko zanimanje medija, ali i podeljena mišljenja lingvista od kojih neki smatraju da 'ha' uopšte nije reč, pa su pojedini autori na mrežnim stranicama o svom radu dodali odgovore na takve nedoumice.
Oni tvrde da se reči poput 'Ha?', koje imaju upitnu intonaciju i koriste se kada se u potpunosti ne razume šta je sugovornik rekao, mogu pronaći u skoro istom obliku i funkciji u jezicima u celome svetu, a to ne smatraju slučajnošću. Da je to zaista reč dokazuju time što se ona mora naučiti, za razliku od gunđanja ili plakanja. 'Ha?' je univerzalna reč jer je oblikovana u interaktivnom okruženju koje dele svi jezici, s obzirom da im treba reč kojom će ispraviti nefunkcionalnu konverzaciju, istakli su oni.
Polazište za to da bi 'ha?' mogla biti univerzalna reč holandski naučnici pronašli su u istraživanjima koja su pokazala da gotovo svi govorni jezici na dva načina daju do znanja kako je konverzacija naišla na problem – tim uzvikom ili pitanjem "Šta?", "Molim?". No dok se pitanja u velikoj meri razlikuju u različitim jezicima, 'ha?' je u mnogima sličan.
Takođe, bilo im je zanimljivo šta reči u jezicima koji nisu povezani inače zvuče sasvim drugačije, što ovde nije slučaj. Razlog tome vide u nastanku reči 'ha?' – kada ne možemo adekvatno odgovoriti u razgovoru treba nam brzi znak da imamo problem u komunikaciji, ali i dovoljno jednostavan kada ostanemo bez reči te upitne intonacije kako bi nam sagovornik ponovio šta je rekao.
Jednostavno, minimalističko i brzo pitanje koje ispunjava tu funkciju pojavilo se u engleskom kao 'Huh?', u mandarinskom kineskom kao "A?", u španskom "E?", laoskom "A?", a holandskom "He?".
Svoje zaključke objašnjavaju konvergentnom evolucijom kojom se u biologiji podrazumeva razvoj sličnih karakteristika i sličnih organa s istim funkcijama kod vrsta koje nisu međusobno srodne, a koje su nastale prilagođavanjem sličnoj okolini.
Iako neki smatraju da je neozbiljno sprovoditi naučno istraživanje na jednoj tako maloj reči, posebno zato što ona nije i jedina univerzalna reč u svetu, autori istraživanja kažu da su upravo takve reči preko potrebne u ljudskoj komunikaciji.
Bez reči poput te ne bismo mogli primetiti kada imamo problema u razumevanju i konverzacija bi bila konstantno ometana, ustvrdili su holandski istraživači čije je istraživanje deo većeg koje se bavi jezikom i društvenom interakcijom.
Izvor: 24sata.info