Ljudi i ostali primati troše 50 odsto manje kalorija tokom dana u odnosu na ostale sisare, što bi moglo da objasni zašto ljudi i ostali primati sporo odrastaju i žive duge živote, navodi se u istraživanju objavljenom u čaospisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Istraživanje pokazuje i da primati u zoološkim vrtovima troše jednako energije kao i oni koji žive u divljini. To bi značilo da fizička aktivnost možda ima manji uticaj na dnevnu potrošnju energije nego što se često misli.
Većina sisara, poput naših kućnih ljubimaca pasa ili hrčaka, živi brzim tempom – odraslu životnu dob dostižu kroz nekoliko meseci, često se razmnožavaju (ako im dozvolimo) i umiru u tinejdžerskim godinama, ako ne i pre. Poređenja radi, ljudi i naši rođaci primati imaju dugo detinjstvo, razmnožavaju se u nepravilnim vremenskim periodima i žive veoma duge živote. Usporeni tempo življenja kod primata dugo je intrigirao biologe, budući da nisu bili poznati mehanizmi koji su odgovorni za njega.
Međunarodni tim naučnika je sproveo istraživanje sa primatima u zoološkim vrtovima, skloništima i divljini, gde su posmatrali dnevnu potrošnju energije kod 17 različitih vrsta. Dobijene rezultate su uporedili među istraživanim vrstama, ali i sa podacima o potrošnji energije kod ostalih sisara.
Rezultati su iznenađujući – ljudi, šimpanze, pavijani i ostali primati troše samo polovinu kalorija dnevno od onog što bi se očekivalo za sisare.
Drugim rečima, piše Bilogija, čovek bi (čak i ako vodi vrlo aktivan život) trebalo da trči maraton svaki dan, samo da bi se približio prosečnoj dnevnoj potrošnji energije koju troše sisari slične veličine.
Ovo dramatično smanjenje brzine metabolizma, koje pre nije bilo poznato kod primata, odgovorno je za sporiji tempo života. Svim organizmima energija je potrebna za rast i razvoj, a potrošnja energije takođe može da doprinese starenju.
Usporena stopa rasta, reprodukcije i starenja kod primata odgovara njihovoj sporoj potrošnji energije što znači da je evolucija bila usmerena na razvoj brzine metabolizma kako bi oblikovala sporiji život kod ove grupe.
Nije poznato zašto se ova osobina razvila kod ljudi i ostalih primata, ali naučnici smatraju da se odgovor možda krije u uslovima okoline u kojoj žive.
Budući da ljudi žive duže od ostalih primata i skladište više zaliha masti, istraživači nastavljaju svoja istraživanja u vezi sa temom dugovečnosti i metabolizma.
Izvor: b92.net