Ostaci ribe pod nazivom Tiktaalik roseae otkriveni su 2004. godine od strane naučnika sa Harvarda.

Oni su se prvenstveno fokusirali na uzorak koji je činio samo prednji deo ribe ali su vremenom otkrili karlicu i delove peraja sa zadnjeg dela koji su uporedivi sa onima ranih četvoronožnih životinja.

„Ovo je neverovatna karlica, posebno deo kuka koji je drugačiji od svega što smo znali kada je u pitanju vremenska linija koja je dovela do kičmenjaka sa udovima“, izjavio je Ted Dešler, jedan od autora studije.

Preovlađujuće naučno shvatanje, tvrdi Dešler, bazirano je na „pogonu na prednje točkove“, ideji da su ove životinje prvenstveno koristile svoje prednje udove kako bi se kretale, dok su zadnji bili mali i možda se čak nisu ni koristili za kretanje.

„Čini se da je ova promena zapravo počela da se dešava kod riba a ne kod životinja sa udovima. Razumno je pretpostaviti da je ova vrsta koristila ta peraja kao vesla kako bi se kretala kroz vodu aliisto tako je moguće da je uz pomoć njih mogla da hoda van vode“, tvrdi Nil Šubin, profesor sa Univerziteta u Čikagu i koautor studije.

Tiktaalik roseae je izgledala kao mešavina ribe i krokodila sa širokom ravnom glavom i štrim zubima, sudeći po Dešleru. Lovila je u plićaku i mogla je da naraste do dužine od 2.7 metara.

Imala je škrge i peraja, ali i crte koje su povezane sa četvoronožnim životinjama – pokretan vrat, robastan grudni koš i primitivna pluća. Prednja peraja imala su ramena, laktove i delimične zglobove što je ovoj ribi dozvoljavalo da se održava na zemlji.

 

Izvor: b92.net