Neujednačen rast Zemljinog jezgra mogao bi objasniti zašto se njeno magnetsko polje zameni svakih nekoliko stotina hiljada  godina, javljaju američki naučnici.

Kada bi se ova zamena dogodila danas, bili bismo izloženi solarnom vetru koji bi mogao prekinuti globalne komunikacije i isključiti električne mreže. Naime, čvrsto Zemljino unutrašnje jezgro s jedne strane malo raste dok se s druge topi. Peter Olson i Renaud Deguen s Johns Hopkins Universityja u Baltimoreu u svojoj su studiji upotrebili numeričko modeliranje kako bi utvrdili da se osa Zemljinog magnetskog polja nalazi u polovini koja raste. Ovi rezultati pokazuju da se zamene polja mogu povezati sa rastom jezgra i ekscentriciteta.
Prema nalazima stručnjaka predstavljenim u časopisu Nature Geoscience postoje naznake da je sledeća zamena na putu – brzi pomaci ose polja u poslednjih nekoliko stotina godina mogli bi biti najava smene severnog i južnog pola.
'U našim modelima otkrili smo zanimljivu korelaciju između prolaznih pomaka i zamene Zemljinih magnetskih polova', rekao je Olson i dodao: 'Pretpostavljamo da ova veza postoji, međutim, haos u jezgru onemogućuje nam da napravimo tačna dugoročna predviđanja.'

Bruce Buffett sa University of California u Berkeleyju kaže da autori istraživanja svojim modelom predstavljaju vrlo zanimljiv dokaz tog koncepta.

'Oni vrlo oprezno ukazuju na mogućnost da bi brze promene mogle biti najava zamene polova', rekao je. 'Možete zamisliti kakve bi razorne posledice imao pad polja za komunikacijske sisteme i električne mreže.'

Poznato je da Zemlju od Sunčevih oluja štiti njeno geomagnetsko polje, odnosno magnetosfera. Ovo područje deluje kao štit od kosmičkih zraka koje bi inače razorile gornje delove atmosfere uključujući i ozonski omotač koji blokira štetno ultraljubičasto zračenje. U trenutku smene polova naša bi planeta na neko vreme ostala bez ove zaštite. Ranije zamene polova, koje se događaju u intervalima od nekoliko stotina hiljada godina, ostale su zabeležene u stenama.
Geomagnetsko polje od prvih je merenja nemačkog naučnika Carla Friedricha Gaussa 1845. oslabelo za oko 10 posto. U poslednjih 2.000 godina njegov je intenzitet pao za oko 35 posto. Istovremeno severni magnetski pol sve brže klizi od severa Kanade prema Sibiru – početkom 20. veka godišnje se pomicao za 10-ak kilometara, a do 2003. ova se brzina povećala na 40 km godišnje te i danas raste.

 

Izvor: tportal.hr