Erupcije najmanje 17 vulkana od 2000. godine, uključujući vulkane Nabro u Eritreji, Kasatochi na Aljasci i Merapi u Indoneziji, izbacile su u atmosferu velike količine sumpora, čiji su učinak blokiranja sunčeve svetlosti naučnici dosad uglavnom zanemarivali.
Stopa brzine rasta globalne temperature usporila je poslednjih petnaestak godina, nakon veoma tople 1998. godine.

Nova studija delimično je objasnila to usporavanje vulkanskim erupcijama, iako je to samo jedan od faktora.

– Reč je o kompleksnoj detektivskoj priči – rekao je Benjamin Santer iz kalifornijskog instituta Lawrence Livermore National Laboratory, rukovodilac tima naučnika koji su studiju objavili u časopisu Nature Geoscience.
Njihova studija je dosad najopsežnije istraživanje o uticaju vulkana na globalne temperature, prenosi Reuters.
– Vulkani su deo rešenja, ali ne postoji samo jedan faktor koji je odgovoran za zastoj u globalnom zagrevanju – dodao je Santer.
Vulkani su neočekivani adut za borbu protiv globalnog zagrevanja, ali oni se ne mogu predvideti, a velike erupcije, poput erupcije Mount Pinatuba na Filipinima 1991. godine, mogu godinama blokirati deo sunčeve svetlosti.
Santer je rekao da bi za usporavanje mogli biti odgovorni i drugi faktori, poput slabljenja sunčevog zračenja vezanog za prirodne cikluse sunčevih pega, a određeni uticaj mogla bi imati sve veća industrijska proizvodnja u Kini koja je odgovorna za porast zagađenja vazduha koje takođe blokira sunčevu svetlost.
Naučnici, međutim, upozoravaju da je reč o samo privremenim i nepredvidljivim okolnostima koje ne mogu trajno usporiti trend globalnog zatopljenja.
Iako je stopa globalnog zagrevanja od 1998. do danas pala na +0,05 stepena Celzijusa na deceniju – s prosečno +0,12 stepen Celzijusa u razdoblju nakon 1951. – površina Zemlje je ipak sve toplija za šta se okrivljuje porast gasova s učinkom staklene bašte u atmosferi, prenosi AFP.

 

Izvor: avaz.ba