Nakon kupovine firme WhatsApp, Facebook je za dve milijarde dolara kupio i firmu Oculus. Cilj je ovladavanje tehnologijom “naočara za internet”. Trend budućnosti oko kojeg se vodi borba sa Googleom zove se “wearables”.

Socijalne mreže, tableti, “pametni” mobilni – sve to je samo “lanjski sneg”. Veliki igrači na internetu, poput Googlea ili Facebooka interesuje samo odgovor na jedno pitanje: Šta je tehnologija sutrašnjice? Šta bi mogao da bude novi “Sveti gral” za korišćenje interneta u budućnosti? A tu je još jedno važno pitanje. Ko će prvi da ga otkrije?

Novinarka televizije NDR Svea Eckert je specijalizovana za pitanja informatičkih tehnologija. Ona je sigurna – budućnost imaju “wearebles” uređaji. Dakle, uređaji koji mogu da se nose uz telo, a mogu da se priključe na internet i prepoznaju razne akustične i vizuelne signale. Stručnjaci čoveka budućnosti vide kao “cyborga” – čoveka robota – kod kojeg će mobilni, koji već danas kao da su srasli s nekim osobama, zaista i da srastu sa ljudima.

Utrka za trendovima budućnosti

U tom smeru ide i razvoj specijalnih naočara kompanije Google (“Google Glass”). U staklu ovih naočara nalazi se mali ekran koji onome koji ih nosi daje informacije o tome šta upravo vidi. Osim toga treptajem oka ovim naočarama može da se da komanda da naprave fotografiju, ili snime video. “Google Glass” je još uvek u probnoj fazi, ali Google tako opet ima malu prednost u utrci za osvajanje trendova budućnosti.

Facebook kupovinom firme Oculus pokušava da sustigne konkurenta. Oculus se nalazi u fazi razvoja svojih naočara pod nazivom “Oculus Rift”. Ovo su naočare koje onom koji ih nosi prikazuju trodimenzionalnu sliku. Naočare reaguju na pokrete glave i korisnik tako može da gleda bilo koji “virtuelni svet”. Do sada su ove naočare bile koncipirane za video-igrice. Šef Facebooka, Marc Zuckerberg veruje da se ovim izumom, naprimer, od kuće može prisustvovati nastavi u školi, ili razgovarati s lekarom.

Facebook prespavao mobilnu telefoniju

“Facebook mora stalno pronalaziti nove definicije svoje poslovne filozofije”, kaže Svea Eckert. “Samo tako se može opstati na tržištu i beležiti dalji rast, odnosno izbeći stagnacija.”

Facebook je potpuno propustio razvoj mobilne telefonije. “Trenutno je ova firma na mobilnima samo jedna mala ikona, mali App sličan drugima koji već postoje na ekranima naših mobilnih”, upozorava Eckert i dodaje: “Facebook želi da bude ultimativni uređaj, platforma preko koje ćemo svi mi pristupati internetu i živeti naše “umrežene” živote. I to sada pokušavaju kupovinom ovih naočara, odnosno firme Oculus.”

Kao i “Google Glass” i “Oculus Rift” se još uvek može nabaviti samo kao test-verzija. Korisnici još uvek moraju sami da pišu programe za korišćenje ovih naočara.

Jedan od onih koji se time bavi je Max Rheiner, sa ciriške Visoke škole umetnosti za telesnu interakciju. On je razvio simulator koji uz pomoć specijalnih naočara korisnika “pretvara” u jastreba koji može da leti iznad određenih predela.

“Većina osoba koje su testirale naočare i program bile su fascinirane osećajem istinskog “letenja” i lebdenja iznad predela”, kaže Rheiner.

Još uvek samo probna faza

Ipak, ovaj istraživač navodi kako tehnologija još nije dovoljno usavršena. Naočare još uvek reaguju relativno sporo, slike nisu uvek najoštrije. “Naš uređaj simulira kretanje u prostoru, dakle kako se neko naginje ili okreće u vazduhu. Ako sve nije stoprocentno usklađeno, onda postoje momenti u kojima se ne osećate baš najugodnije.”

I Svea Eckert se osećala nelagodno kada je prvi put isprobala Googl-naočare. “Osećala sam se nekako skučeno.” Neki koji su probali ove naočare su čak imali i nagon na povraćanje.

Konkurencija ne spava

Dakle, istraživačima je ostalo još posla pre nego što se dođe do proizvoda koji je zreo za tržište. U toku je utrka u koju su se upustili i američki Vuzix, Golden-i iz Velike Britanije, francuski Laster Technologies ili italijanska firma Si14. Na Univerzitetu u Vašingtonu već rade na kontaktnom sočivu koje bi bilo sposobno da se priključi na internet i emituje slike direktno na rožnjaču.

Treba li računati s tim da će uskoro i čipovi moći da se ugrade u oko, ili čak u mozak? “Što se kontaktnih sočiva tiče to bi moglo da funkcioniše u neko dogledno vreme”, misli Rheiner, “ali implantati u mozgu? Tu sam prilično oprezan.”

Moć Silikonske doline

Max Rheiner razume zabrinutost koja zbog izuma “Google Glass” postoji kod stručnjaka koji se bave zaštitom privatnosti i ličnih podataka. “Fasciniran sam mogućnostima koje ove naočare pružaju, ali one su otvoreni prozor u područje privatnog života. Ako se ne vodi računa o tome, može doći do fatalnih grešaka”, kaže Rheiner.

Svea Eckert je uverena kako regulacione agencije vlade u Vašingtonu teško mogu da zaustave kompanije iz Silikonske doline: “Internet-industrija u SAD postala je neverovatno moćna. Ne smeju se potcenjivati sume koje ona izdvaja za finansiranje svog lobija kako bi se sprovelo ono što je njoj u interesu.”

 

Izvor: 24sata.info