Da li je moguće širom sveta imati Internet bez kablova, bez mobilne mreže i po pristupačnoj ceni? Da, pokazali su inženjeri satelitske komunikacije na Međunarodnoj izložbi Vazduhoplovstva, ILA 2014 u Berlinu.

Ko želi na Internet, obično koristi žičane ili bežične mreže. Ali postoji još jedan način: preko satelita. Danas su satelitske veze stabilne i pouzdane i zato zanimljive ne samo za ljude u udaljenim regionima sveta, već i za firme u razvijenim zemljama koji žele da izbegnu pad sistema to jest prekid interneta.

Da pokaže koliko je lako, Patrik Luis iz firme Telespazio Vega je automobil opremio satelitskim sistemom. Antena je sakrivena u neupadljivom prtljažniku na krovu. "U prtljažniku su dva uređaja: kontrolna jedinica za satelitsku antenu na krovu i satelitski modem,“ kaže Luis.

Za dva minuta onlajn

Sistemom se vrlo jednostavno upravlja, piše Dojče vele. Postoje samo dva dugmeta. Jedno anteni daje komandu: "Pronađi satelit", a drugo "Uvuci se". "Čak i običan trgovac kao ja, dakle neko ko ne poznaje tehniku, može lako da koristi ovaj uređaj", kaže Luis, i pritiska prvo dugme. Otvara se prtljažnik na krovu i satelitska antena se izvlači potpuno automatski.

"U anteni je instaliran GPS senzor, kompas i merni uređaj koji precizno zna pod kojim se uglom auto upravo nalazi", kaže Luis. "Sve te podatke koristi kontrolna jedinica kako bi se do u milimetar precizno orijentisala prema satelitu."

Već posle dva minuta imamo internet konekciju – brže od laptopa kojem je potrebno više vremena da se podigne. A i brzina interneta je prilično impresivna: 20 Mbps download i 6 Mbps upload.

Ako surfujete, jedva primećujete razliku u odnosu na brzu DSL liniju kod kuće. "Većina ljudi koji koriste takvu liniju imaju više nego dovoljno propusnog opsega za sve svoje aplikacije", kaže Luis. "Čak i HD filmovi mogu dobro da prođu."

Softver mora biti prilagođen

Samo kod određenih softverskih aplikacija, gde su dva računara preko Interneta vrlo blisko povezana, ponekad može biti manjih problema. Na primer, ako se neki računar iz Nemačke, koristi u SAD, kao što je to slučaj sa programima za upravljanje velikim kompanijama. Tu može da dođe do kašnjenja: signali sa jednog računara na drugi ne mogu da budu brži od brzine svetlosti, pa se zaobilazni put preko satelita manifestuje kratkim pauzama. Ali, ako se koristi prilagođeni softver i tzv. "keš" (cash), i ovaj ovaj problem se može rešiti.

Troškovi interneta iz svemira se razlikuju u zavisnosti od toga za šta se koristi. Proizvođač mora da konfiguriše sistem i softver prema potrebama korisnika, to ne može da se kupi u radnji kao paket. Ipak sve to ne mora da bude skupo: Kada je sistem instaliran i ako se ne koristi pun opseg, troškovi mogu biti ograničeni na oko 60 evra mesečno – nisu svima potrebne skupe antene na krovu automobila.

"Tanjir" koje se inače koristi za prijem TV programa, za većinu je potpuno dovoljan. "S obzirom na to da sada imamo mnogo moćnije satelite nego u prošlosti, a i poboljšan prenos, i sa malim „tanjirima“ mogu da se postigne veliki propusni opseg," kaže fizičar Karl-Hajnc Voker, šef korisničkog servisa.

Na ovaj način, na primer, škole ili firme u udaljenim regionima sveta mogu lako da se povežu sa internetom. Ali satelitski internet ima nešto da ponudi i za kupce u visoko razvijenim industrijskim zemljama – pouzdanost. Za mnoga srednja i velika preduzeća, na primer banke, pad sistema odmah znači i teške finansijske gubitke. Zbog toga se oslanjaju na "bekap sisteme": imaju linije kod dve različite telekomunikacione firme.

Međutim, poslovne zgrade su sa spoljnim svetom obično povezane samo sa jednom kablom, kojeg dele mnogi provajderi. To znači da obe komunikacione veze idu preko istog kabla. U slučaju mehaničkog oštećenja,ako izbije požar, ili u celom kvartu nestane struje – onda stvarno ništa više ne funkcioniše.

„Satelit kao alternativa jedini je način koji obezbeđuje regionalnu nezavisnost komunikacije", kaže Luis.

Povezivanje sa područjima koje je pogodila katastrofa

Satelitske veze su naročito važne posle prirodnih katastrofa – i za spasioce. "Kada dođete u oblast pogođenu katastrofom, potrebne su vam, na primer, fotografije iz svemira, i to što je moguće pre, kako bi mogli da vidite razmere katastrofe. I to se, veoma brzo i pouzdano može preneti sa satelitskom antenom. To ne može ni jedan drugi medij”, kaže Voker.

I prekookenaska plovidba odavno koristi internet. Međutim, satelitski internet za njih je nešto komplikovaniji: Brodovima su potrebne visoko specijalizovane antene koje se montiraju u tri dimenzije, tako da mogu da kompenzuju kretanje broda", rekao je Voker.

Savremeni kontejnerski brodovi koriste internet prvenstveno za primanje i slanje aktuelnih morskih mapa i logističkih informacija. Ali, mornari žele da budu informisani i o svetskim događajima.

 

Izvor: b92.net