Teleportovanje ljudi kroz svemir, kao u slavnim "Zvezdanim stazama", trenutno još nije moguće, ali su naučnici prvi put napravili važan korak u tom smeru – uspeli su na daljinu teleportovati podatke.
Prema izveštaju predstavljenom u magazinu "Science", holandski tim fizičara bez greške je preneo informacije između dva kvantna bita međusobno udaljena tri metra. Naučnici smatraju kako nema fizikalnih razloga zbog kojih jednoga dana na sličan način ne bi mogli putovati ljudi, prenosi tportal.hr.
"Ako verujete da nismo ništa više od gomile atoma nanizanih na određeni način, onda bi trebalo biti moguće teleportovati ljude sa jednog mesta na drugo", rekao je rukovodilac studije prof. Ronald Hanson.
"Međutim, ako se to ikada dogodi, biće to u dalekoj budućnosti", naglasio je.
Kvantna teleportacija podrazumeva prenošenje informacije sadržane u kvantnom bitu – ekvivalentu klasičnog kompjuterskog bita – s jednog mesta na drugo bez da se pomiče fizička materija s kojom je informacija povezana.
Naučnici Instituta za nauku Kavli na Tehnološkom univerzitetu u Delftu ovu su vrstu teleportacije izveli uz pomoć fenomena koji je poznat kao kvantna sprega. Kvantna sprega misteriozna je pojava u kojoj dve čestice postaju snažno međusobno povezane tako da se ponašaju kao jedan sistem – bez obzira na to nalaze li se u istoj laboratoriji ili na dva različita kraja galaksije. Kada su jednom povezana, svojstva kvantno spregnutih čestica, na primer spinovi elektrona, ostaju povezana čak i kada se one udalje na velike razdaljine. Promena u jednoj čestici trenutno će izazvati promenu u drugoj tako da je prenos informacija trenutan.
Još 1935., Albert Einstein i neke njegove kolege otkrili su da bi čestice s nekim povezanim svojstvima prema kvantnoj mehanici, trebale ostati trajno povezane čak i kada se razdvoje na ogromne udaljenosti. Ovu neobičnu posledicu teorije, tzv. kvantnu spregu, slavni je fizičar podrugljivo nazvao "sablasnim delovanjem na daljinu" i nije baš previše verovao u njeno postojanje.
Holandski tim u sledećem koraku namerava izvesti teleportaciju na udaljenost veću od kilometra. Uspeh ovog eksperimenta potvrdio bi misaoni eksperiment poznat kao Bellov teorem. Irski ga je fizičar osmislio 1964. a njime bi se moglo konačno utvrditi mogu li čestice povezane kvantnom spregom prenositi informacije brzinom većom od brzine svetlosti.
"Između pet, šest grupa vodi se velika trka koja će prva dokazati da je Einstein bio u krivu", rekao je Hanson.
Naučnici su već ranije istraživali prenošenje informacija kvantnom spregom, međutim dosadašnje su metode bile prilično nepouzdane. Na primer, 2009. na Univerzitetu Maryland fizičari su uspeli samo jednom u 100 miliona pokušaja.
Holandski stručnjaci podigli su pouzdanost teleportacije do nivoa od 100 posto. U svojem eksperimentu stvarali su kubite pomoću elektrona zarobljenih u dijamantima na ekstremno niskim temperaturama. Prema prof. Hansonu, dijamanti stvaraju minijaturne zatvore koji elektrone drže u zatočeništvu. Zahvaljujući njima, naučnici su uspeli pouzdano utvrditi spin, odnosno vrednosti elektrona.
Istraživanje bi trebalo pomoći u razvoju kvantnog interneta i kompjutera.
Izvor: avaz.ba