Podzemne struje, elektromagnetno zagađenje, vreme – ili Mesec? Kad ljudi ne mogu da spavaju, traže objašnjenja. Nova studija Mesec oslobađa svake krivice.
Pun Mesec – nije ni čudo što ljudi ne mogu da spavaju. U to mnogi veruju, ali jedna nedavno objavljena studija raskrinkava mit o nemirnim noćima punog Meseca. Za razliku od nekih prethodnih studija, naučnici minhenskog Instituta za psihijatriju „Maks Plank“ nisu bili mogli da dokažu vezu između sna i mesečevih faza.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Savremena biologija“ zasniva se na već postojećim podacima o snu ukupno 1.265 učesnika tokom 2.097 noći. „Nakon što smo tu veliku količinu podataka obradili, nismo mogli da potvrdimo rezultate ranijih istraživanja“, kaže koautor studije, neurolog Martin Dresler. „Nismo mogli statistički da utvrdimo odnos između ljudskog sna i faze Meseca.“
Svetlost, a ne Mesec
Druge studije, sa mnogo manje učesnika, dokazale su uticaj Meseca na spavanje. Dresler i njegove kolege istraživali su dalje. Naišli su na studije koje, kao i oni, nisu mogle da utvrde uticaj Meseca. Ali one često nisu bile objavljene. Istraživači koji bi ipak otkrili vezu, to bi i objavili. Ponekad su to bili i slučajni pogoci, zbog male grupe ispitanika. Jednom je, recimo, u grupi čiji san je ispitan pod punim Mesecom, bilo naročito mnogi starijih ljudi – a oni i onako lošije spavaju od mlađih. Zato je izgledalo da se mit potvrdio.
„Sve u svemu, uprkos novom istraživanju, studije su i dalje neujednačene“, ograđuje se Alfred Vijater, predsednik Nemačkog društva za istraživanje spavanja i medicinu spavanja. „Nesporno je da postoji ta subjektivna komponenta, to jest da ima ljudi koji osećaju da lošije spavaju kada je pun Mesec. Trebalo bi dodatno razjasniti da li postoje ljudi koji osetljivije reaguju na mesečeve faze od drugih.“ Pun Mesec donosi više svetlosti i većini ljudi zapravo to utiče na san. „Svetlost sprečava lučenje melatonina i time remeti san“, objašnjava Vijater.
Toplota, alkohol i nikotin
Ako zaboravimo pun Mesec, postoje drugi, dokazani efekti koji remete san: ekstremna toplota, previše alkohola ili nikotina. Takođe, fizičke i mentalne bolesti mogu biti razlozi za poremećen san. Ali i obrnuto: „Za mnoge somatske bolesti i većinu psihijatrijskih oboljenja, poremećaj san je faktor rizika“, kaže Dresler.
To se odnosi na anksioznost, šizofreniju ili depresiju, a kada je reč o fizičkim oboljenjima – na kardiovaskularne bolesti. Pored toga, postoje indicije da ljudi u industrijalizovanim zemljama sve manje spavaju: stres na poslu, prekomerna stimulacija, sve više opcija za zabavu…
Vijater takođe vidi rizike za zdravlje i u razvoju društva. „Osvetljenje i buka noću, rad u smenama, internet aktivnosti koje zbog globalizacije traju do kasno u noć, ali i aktivnosti u slobodnom vremenu koje čoveka lišavaju sna i privatne multimedijalne noćne aktivnosti.“
I još nešto – naučnici nisu primetili da se čovek navikava na manje sna, ili da iz toga izvlači neku korist za sebe. Većini ljudi i dalje je potrebno sedam do osam sati sna, iako je prema rečima stručnjaka, nekima dovoljno i pet do šest časova.
Brojanje ovaca
Inače, pre izvesnog vremena, jedna studija je demantovala još jedno verovanje: da brojanje ovaca pomaže da se zaspi. Njujork tajms prenosi da su naučnici sa Univerzitetu u Oksfordu u različitim test-grupama istraživali metode za što brže padanje u san. Rezultat: ako je neko brojao ovce ili razmišljao o nečemu, trebalo mu je duže da zaspi nego kada je zamišljao opuštajuću scenu, na primer na plaži ili pored potoka. Sa konkretnim, prijatnim slikama zaspao bi u proseku 20 minuta ranije. Brojanje ovaca su ispitanici doživeli kao prilično naporno i povrh toga monotono. Savet istraživača sa Oksforda zato glasi: ne broj ovce, već misli na nešto lepo, piše Dojče vele.
Izvor: b92.net