Prilično je teško predvideti kako će izgledati svet 2025. godine, no novi dokument sugeriše da bi za desetak godina pilotska dozvola mogla biti znak zrelosti, testiranje teleportacije biće uobičajeno, a gotovo sve što nas okružuje biće digitalno, od naših domova do medija.

Thomson Reuters objavio je studiju Svet 2025. godine: 10 predviđanja inovacija u kojem prognoziraju u kojem bi se smeru trebali razvijati nauka i tehnologija u sledećoj deceniji.

U izradi studije uglavnom su se oslonili na prikupljanje patentnih podataka i naučnu literaturu. Odredili su 10 najatraktivnijih naučnih područja prema citatima na vlastitoj Naučnoj mreži, a potom i 10 područja s najvećim brojem patenata nakon 2012. godine. Područja s najvećim komercijalnim i naučnim interesom na kraju su analizirali kako bi otkrili gde su glavna žarišta.

– Iako ne tvrdimo da imamo kristalnu kuglu, imamo sledeću najbolju stvar, naučnu literaturu i popis patenata. Kada se sve to zajedno analizira, podaci daju fascinantan uvid u inovacije koje će menjati naš život u budućnosti – kaže Basil Mofath iz Thomson Reutersa.

1. Sunce je glavni izvor energije na Zemlji

Napredak tehnologije i sistema za prikupljanje i pretvaranje energije Sunca u električnu energiju postaje puno više od stvari za ekološki osveštene. Solarnu energiju koristićemo svi. Za 11 godina će metode prikupljanja i pretvaranja energije biti toliko napredne da će to biti primarni izvor energije.

2. Teleporteri se testiraju

Zahvaljujući istraživanju u traganju za Higgsovim bozonom, eksplodirala je naučna literatura na ovom području. Tehnike koje su se koristile u razumevanju Higgsa sada su toliko uznapredovale da je kvantna teleportacija prisutnija te bi se 2025. mogla testirati, ali još nećemo moći teleportovati ljude.

3. Sve će biti digitalno povezano

Od najmanjih ličnih predmeta do kontinenata, sve i svugde biće povezano digitalno kao rezultat naprednijih poluprovodnika, 5G tehnologija i bežičnih mreža, električnih kondenzatora s grafenom…Digitalni svet današnjice za 11 godina delovaće jednostavno. Na našu svaku želju reagovaće gotovo sve što nas okružuje, od automobila, uređaja, domova, ali povezane će biti najudaljenije farme i veliki gradovi…

4. Modifikacija gena

Zahvaljujući rastu znanja oko delovanja molekula i gena i kako se tim procesima može manipulisati iz osnova će promeniti prevenciju bolesti. Bolesti tipa dijabetesa tipa 1 i 2 i druga metabolička stanja moći će se sprečiti zbog boljeg razumevanja DNK, RNK i proteina. Tačnije ćemo znati kako RNK prenosi informacije između proteina i DNK te će ispravljanje gena postati stvarnost i kod ljudi.

5. DNK mapiranje pri porođaju će biti standard

Analiza ljudskog genoma i dalje je jedno od najatraktivnijih područja naučnog istraživanja. Napredak nanotehnologije, analize ćelija, ali i obrade podataka dovešće do toga da je DNK mapiranje pri porođajima standard, ali i deo godišnjeg sistematskog pregleda.

6. Puno sigurniji tretmani raka

Razvoj lekova biće značajno precizniji te će se vezivati uz specifične proteine i koristiti antitela kako bi se pokrenuli određeni mehanizmi delovanja, što će značajno smanjiti štetne uticaje toksičnih hemikalija.

7. Plastična ambalaža postaće prošlost

Bio-nanokompoziti koji se baziraju na nanocelulozi biće u potpunosti razgradivi i izbaciće ambalažu u čijoj se proizvodnji koristi nafta. Taj pristup značajno će smanjiti količinu plastične ambalaže i pogodovati životnoj sredini.

8. Leteće i električni avioni

U budućnosti će se menjati način prevoza jer će napredak u skladištenju energije te efikasnost baterija u saradnji s lakim i čvrstim materijalima menjati automobilsku industriju, ali i dati uzlet novoj klasi aviona za masovnu upotrebu. Automobili i avioni će biti pametniji, na električni pogon i moći će voziti puno duže. Lake avione i automobile pokretaće nove Litijum jonske baterije. Kako će te letelice moći poleteti i sleteti na puno manjem prostoru, u 21. veku bi pilotska dozvola mogla postati novi znak zrelosti.

9. Nestašica hrane je stvar prošlosti

Napredak u razvoju OLED, LCD i plazma tehnologija te 3D ekrani i  druge tehnologije u obradi slike, omogućiće celogodišnji uzgoj useva, što će pomoći u ishrani sve većeg broja ljudi. Genetski modifikovani usevi sve će se više uzgajati na sigurnim zatvorenim prostorima pod stalnom rasvetom. Koristiće se LED-ice koje troše malo energije, ali emitiraju svetlo određene talasne dužine koje će podsticati rast. Usevi će biti otporniji na bolesti.

10. Efikasniji protiv demencije

Bolje razumevanje ljudskog genoma i genetskih mutacija poboljšaće otkrivanje, ali i prevenciju, neurodegenerativnih bolesti poput demencije ili Alzheimera. Sadašnja istraživanja fokusirana su na otkrivanje patogenih hromozoma koji utiču na pojavu bolesti. To će pomoći naučnicima kako bi počeli ispravljati genetske pogreške.

 

Izvor: 24sata.hr