Bloger Oliver Emberton je na svom blogu objavio mini ilustrovani vodič kroz život kojim je slikovito pokušao da objasni zašto nismo u pravu kada kažemo da život nije fer. On zastupa stav da je život fer, a da je problem u tome što mi ne znamo pravila.

Ako ređate neuspeh za neuspehom, može vam se učiniti kako život užasno nije fer. Međutim, stvar je samo u tome da ne igrate život po onim pravilima po kojim bi trebalo.

1. Život je takmičenje

ramom. Ta devojka/momak/dobro plaćen posao/Nobelova nagrada koju tako žarko želite? Niste jedini.

Svi se mi stalno takmičimo, samo to ne želimo da priznamo. Većina dostignuća su jedino relevantna u poređenju sa nečijim drugim. Isplivali ste više, plešete bolje ili imate više lajkova na Fejsbuku od proseka. Svaka čast.

Bolno je pomiriti se sa tim, pa se zbog toga konstantno tešimo i uveravam sebe u suprotno. "Daj sve od sebe, jedina osoba sa kojom se takmičiš si TI" – čujemo svakog dana. Da konkurencija stvarno nije bitna, kako bismo motivisali svoju decu da se malo više potrude oko bilo čega?

Na sreću, ne živimo u svetu u kom bismo morali da se ubijamo kako bismo napredovali. Dobra strana vremena u kom živimo je da postoji pregršt različitih mogućnosti i da svi imamo priliku da se dokažemo u nekoj oblasti.

Ne dajte da vas zavaraju kako život nije takmičenje. Ljudi se sređuju kako bi osvojili partnera. Ostavljaju dobar utisak na razgovorima kako bi dobili posao. Ako poreknete činjenicu da takmičenje postoji, izgubićete. Sve što želite se bazira na takmičenju, a najbolje stvari su rezervisane za one koji su spremni da se istinski bore za njih.

2. Ceni se ono što uradite, a ne ono što mislite

Društvo procenjuje ljude na osnovu toga šta mogu da urade za druge. Možete li vi da spasite decu iz kuće u požaru, operišete tumor ili da zasmejete punu prostoriju ljudi? Vi ste ono što radite.

Međutim, mi sami ne gradimo predstavu o sebi na taj način. To činimo na osnovu naših misli.

"Ja sam dobra osoba". "Ambiciozan sam". "Zaslužujem bolje od ovoga". Ovakve misli mogu da nam pruže utehu pred spavanje, ali to nije slika koju drugi ljudi vide kada nas ugledaju. Uostalom, ni mi ne vidimo tako druge ljude.

Dobre namere se ne računaju ako ostanu samo namere. Unutrašnji osećaj za čast, ljubav i odgovornost ne znače ništa ako ih ne pokažete. Šta je to što zapravo možete da uradite i šta ste uradili za čovečanstvo?

Vredni domar je manje cenjen u društvu od osionog trgovca na berzi. Lekar koji radi na pronalaženju leka za rak je manje popularan od supermodela. Zašto? Zato što su njihove osobine ređe i imaju uticaj na više ljudi.

Napišite fenomenalnu knjigu koju nećete objaviti, vi ste niko i ništa. Napišite "Harija Potera" i svet će želeti da vas upozna. Spasite nekome život i bićete heroj grada, ali pronađite lek za rak i postaćete legenda.

Nažalost, isto pravilo važi za sve oblasti, pa ćete tako ako se skinete pred jednom osobom možda izazvati osmeh, ali ako se skinete pred 50 miliona ljudi, možda ćete postati Kim Kardašijan.

Možda mrzite ovo. Možda vam je muka od ovoga. Stvarnost nije briga za to. Bićete cenjeni na osnovu onoga što umete da radite i broja ljudi koji za to znaju. Ako ne možete da prihvatite ovo, onda je logično zašto smatrate da život nije fer.

3. Ono što mi smatramo pravednim, pravedno je samo za nas same

Ljudi misle kako su uvek u pravu. Zbog toga imamo sudije na utakmicama i u sudnicama – svako od nas smatra kako je jedino on u pravu i svi očekujemo da se svet složi sa našim mišljenjem. Naši roditelji su nas tako vaspitavali. U školama su nas tako učili. Ako budeš dobar dečko, dobićeš svoj slatkiš.

Međutim, stvarnost izgleda malo drugačije. Učili ste danonoćno, ali ste ipak pali ispit. Radili ste kao manijak, ali niste dobili unapređenje. Volite je, ali ona ne želi da vam se javi.

Problem ne leži u tome da život nije fer, već mi imamo pogrešno poimanje onoga što je pravedno.

Pogledajte dobro tu osobu koja vam se sviđa, ali vam ne uzvraća emocije. Shvatite da je to kompletna osoba. Osoba koja ima godine i godine potpuno drugačijeg životnog iskustva od vas. Stvarna osoba koja svake godine razgovara sa stotinama ili hiljadama drugih ljudi.

E, sad, zašto smatrate da ste baš vi, od svih tih ljudi, ljubav njihovog života? Zato što – šta – postojite? Osećate nešto prema njoj? Shvatite da to što je vama nešto važno nema nikakvog uticaja na izbore i odluke neke druge osobe.

Zbog nečega sličnog mrzimo svoje šefove, roditelje i političare. Nemaju oni pojma! Glupi su! Ne dele moje stavove! A trebalo bi, pošto sam ja, nesumnjivo, najveći moralni autoritet na svetu ikada!

Istinu govoreći, neki od njih zaista imaju užasne stavove ili poglede na svet. Međutim, morate da shvatite da oni nisu nikakva ekstremno sebična i zla stvorenja čiji je cilj da gledaju samo svoju zadnjicu i koja se hrane vašom patnjom. Svi oni samo daju sve od sebe i trude se da budu najbolji što mogu, samo su njihove okolnosti drugačije od vaših.

Možda oni znaju nešto što vi ne znate – na primer, vaša firma će propasti ako ne urade nešto što se vama čini užasnim. Možda imaju drugačije prioritete od vas – možda im je dugoročni rast prihoda važniji od trenutne sreće zaposlenih.

Zamislite kako bi suludo bilo živeti u svetu koji bi svima odgovarao? Niko se ne bi zaljubljivao u druge ljude sem svojih srodnih duša, kako ne bi dolazilo do slamanja srca. Kompanije bi propadale samo zbog toga što u njima rade zli ljudi. Veze bi se završavale istovremenom smrću oba partnera. Kapi kiše bi padale samo na loše ljude.

Većina nas je toliko navučena na predstavu idealnog sveta da jednostavno ne možemo da sagledamo kako on zaista funkcioniše. A upravo bi u tom suočavanju sa stvarnošću mogao da leži ključ konačnog razumevanja sveta i ključ kojim bismo uspeli da oslobodimo sav svoj potencijal.

Kako god da se zbog postupaka drugih ljudi osećate, morate da shvatite da oni nisu plod nekakve kosmičke nepravde koja se ustremila na vas. To je samo nuspojava ove igre koju igramo – života.

 

Izvor: blic.rs