Ovi oblaci nastaju zimi u blizini Arktika i Antarktika. Direktno utiču na stvaranje ozonskih rupa. U njima se nalaze i freoni, štetne molekule koje razaraju atmosferu.

– Pojavili su se malo nakon zalaska Sunca. Oblaci su sjajili toliko žarko da nisam mogao gledati direktno u njih – napisao je nedavno Norvežanin Ivar Marthinusen, koji je fotografisao jedinstvene sedefaste oblake.
Ti retki oblaci nastaju uglavnom zimi u blizini Arktika i Antarktika. Stvaraju se na visinama od oko 25 kilometara, a da bismo ih videli u punom sjaju, temperatura na kojoj nastaju mora biti -85 stepeni Celzijusa.

– Oni su retki jer nisu kao pravi oblaci, samo od kapljica leda i vode. Sastoje se od kristalića leda, sumpornih spojeva i raspršene azotne kiseline – kaže Zvjezdana Bencetić Klaić s PMF-a.

Ono zbog čega su oni posebno zanimljivi je to što direktno utiču na stvaranje ozonskih rupa. U njima se nalaze i freoni, štetne molekule koje razaraju atmosferu. Na te oblake i štetnost upozorila je još 2002. Svetska meteorološka organizacija.

– Mislim da definitivno nije poznato šta se događa s ozonom. Ta rupa je rasla, ali se i počela smanjivati i trebaće nam još decenija da naučnici otkriju stvarne uzroke – kazao je akademik Vladimir Paar.

Da čovek zaista utiče na ozonski omotač, potvrdio je i astronom Korado Korlević.


– U stratosferi se nalazi razno smeće i svemirska prašina, koji štetno utiču. Svaki put kad rakete prolaze, i one takođe uništavaju taj sloj – kaže Korlević.

Ali akademik Paar upozorio je na samo Sunce, koje u zadnjih deset godina sve slabije štiti Zemlju.

– Magnetno polje Sunca slabi, pa do nas dolazi sve više kosmičkog zračenja. I to utiče na dodatno stvaranje oblaka – rekao je akademik. Dodao je da svetski naučnici detaljno istražuju fenomen, a kolika je šteta, znaćemo tek u budućnosti.

 

Izvor: 24sata.hr