Nagost antičkih grčkih statua, na koju smo danas toliko navikli, svojevremeno je predstavljala rušenje velikog tabua.

Nagost u okviru vajarstva u antičkoj Grčkoj nije bila novost. Ona se, na primer, može uočiti i na statuama iz Nimruda u antičkoj Asiriji (današnji Irak) iz 730. godine pre nove ere. Međutim, prvi put u grčkoj umetnosti ona se vezuje za potpuno drugačiji kontekst.

Statue iz Nimruda predstavljaju mrtva tela poraženih neprijatelja. Ona su porobljena, naga, izmučena, dok su Asirci uvek odeveni. Nagost je, dakle, bila znak slabosti i poniženja.

Grci su, s druge strane, nagost videli kao odliku herojstva i moralnih vrednosti među društvenom elitom i građanima muškog pola.

Antička Grčka je negovala kult tela i lepote. Širom zemlje nicali su gimnazijumi (vežbaonice), a Grčki atletičari bili su nagi kada su se takmičili na Olimpijskim igrama.

Nagost nije bila strana pojava ni u svetu mitologije. Do četvrtog veka pre nove ere postao je običaj da se Afrodita, starogrčka boginja ljubavi, prikazuje naga, a svoju intimnost pokrivala je na senzualan način.

Ipak, uprkos svojoj otvorenosti po pitanju nagosti i seksa, gubljenje kontrole nad libidom u javnosti smatralo se znakom slabosti. Iz tog razloga muškost muškarca na antičkim statuama nije poprimala herojske razmere.

Izuzetak predstavljaju jedino satiri, koji su prikazivani kao pijane razularene zveri u stanju uzbuđenosti, nesposobni da se odupru svojim primitivnim nagonima.

 

https://youtu.be/BaPOY2LGvNE

 

Izvor: b92.net