Prvi genetski modifikovan usev nije bio proizvod velike korporacije, niti naučnika koji je poželeo da napravi otporniji paradajz, već je nastao potpuno prirodno – pre najmanje 8.000 godina.
Naučnici Međunarodnog centra za proučavanje krompira u Limi (Peru) pronašli su gene bakterija u 291 vrsti slatkog krompira, uključujući i one koje se gaje u SAD, Indoneziji, Kini, delovima Južne Amerike i Afrike. Njihovo otkriće navodi na zaključak da su bakterije dodale svoje gene divljem pretku ovog povrća, mnogo pre nego što su ljudi počeli da ga koriste za ishranu.
“Ljudi su jeli genetski modifikovane namirnice hiljadama godina, a da toga nisu bili svesni”, navodi rukovodilac istraživanja, virolog Jan Krojce, u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.
On je uveren da je dodatni DNK doprineo pripitomljavanju slatkastog povrća u Centralnoj i Južnoj Americi.
“Mislimo da geni bakterija utiču na proizvodnju dva hormona u biljci koji izazivaju promene u korenu i čine ga jestivim”, kaže Krojce za sajt Goats and Soda.
“To tek treba da dokažemo, ali do sada nismo uspeli da nađemo sladak krompir bez tih gena.”
Slatki krompir (batat) nije krtola, poput krompira, već koren – zadebljali deo korena. Kada su naši preci počeli da ga gaje, verovatno su primetili zadebljali koren i birali biljke koje su u sebi nosile tuđe gene.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, slatki krompir danas zauzima sedmo mesto na spisku najznačajnijih useva na svetu, pri čemu se kao kriterijum uzima broj proizvedenih kilograma.
U nekim delovima Afrike on je osnovna namirnica.
“Veoma je otporan. Kada svi drugi usevi propadnu, slatki krompir i dalje raste”, objašnjava Krojce.
Proizvodnja genetski modifikovanih biljaka u laboratoriji iznenađujuće je jednostavna. Naučnici uzimaju nekoliko ćelija od biljke i mešaju ih s bakterijom nazvanom Agrobacterium. Ovaj mikrob se ponaša kao virus: u ćelije biljke ubrizgava komadić DNK, koji postaje sastavni deo njenog genoma.
Agrobacterium je prisutan u zemljištu širom naše planete i inficira više od 140 vrsta biljaka. Zbog toga nije potrebno mnogo mašte da bi se shvatilo kako bi DNK bakterije mogao da dospe u namirnice koje koristimo.
“Kada bismo analizirali i druge useve, verujem da bismo našli još primera”, objašnjava Greg Džefi, stručnjak za GMO u Centru za nauku u službi javnosti, u Vašingtonu.
Zašto je onda važan slatki krompir koji je genetski modifikovan pre 8.000 godina?
“U mnogim afričkim zemljama, naučnici i nadležne institucije koje proučavaju bezbednost genetski modifikovanih useva sumnjičavi su u pogledu njihove bezbednosti. Ovo istraživanje će ih verovatno donekle umiriti”, objašnjava Greb Džefi.
Izvor: blic.rs