Britanski naučnici su nedavno objavili da su na kostima dinosaurusa otkrili nešto nalik crvenim krvnim ćelijama i kolagenskim vlaknima.
Koristeći molekularnu mikroskopiju, istraživači su analizirali fragmente kostiju dinosaurusa koji su živeli pre oko 75 miliona godina, u doba Krede. Fosili su bili u tako lošem stanju da je bilo nemoguće tačno odrediti kojem tipu životinja su tačno pripadali, objasnio je koautor studije Serđo Bertaco sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Među uzorcima su bili kandže dinosaurusa mesoždera, nekoliko kostiju nožnih prstiju dinosaurusa seratopsida i hadrosaura kao i fragmenti rebra jedne nepoznate vrste ovih praistorijskih džinova. Sve kosti su pronađene pre oko 100 godina u Parku dinosaurusa u Alberti, u Kanadi, a danas se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.
– Pronašli smo strukture koje bi mogle da budu originalne crvene krvne ćelije pojedinih dinosaurusa kao i druge strukture za koje sumnjamo da su originalna kolagenska vlakna – rekao je Bertaco.
Prethodnim istraživanjima na kostima dinosaurusa pronadjeni su tragovi organskih materija, ali samo na izuzetno dobro očuvanim fosilima, do kojih se veoma retko dolazi.
– Ovim dokazujemo da je daleko veća verovatnoća nego što se mislilo da se na fosilima pronađu organske materije, barem na mikroskospkom nivou – objasnio je Bertaco.
Naime, do skora se verovalo da molekuli proteina ne mogu da opstanu duže od četiri miliona godina. Bertaco i njegov tim su koristili specijalni mikroskop sa snopom teških atoma koji pravi nanometrijske rezove na uzorku.
– Mikroskop ima i robotsku ruku sa mikro iglom koja se može koristiti za uzimanje i premeštanje stvari unutar mikroskopa. Kombinacijom snopa i igle, u mogućnosti smo da zasecamo sićušne deliće fosila i obavimo analize kako bismo eventualno našli fragmente aminokiselina – dodao je on.
Naučnici su nameravali da analiziraju pukotine koje su nastale raspadanjem organskog materijala, a pronašli su strukture za koje pretpostavljaju da su crvene krvne ćelije kao i vlakna slična kolagenu, proteinu koji gradi vezivna tkiva kod životinja.
– Bilo smo potpuno zatečeni! – naveo je Bertaco, dodajući da su potrebni dodatni dokazi da bi se potvrdila priroda tih struktura – Uopšte nismo očekivali tako nešto. Dugo nam je trebalo da shvatimo šta smo zapravo videli – kazao je on, ističući da su on i njegov tim uporedili ovo drevno meko tkivo sa uzorkom krvi ptice emu i ustanovili neverovatne "sličnosti".
Dinosaurusi su daleki preci današnjih ptica, te se naučnici nadaju da će pomoću ove vrste istraživanja otkriti kako i kada su se hladnokrvni gušteri preobrazili u toplokrvne ptice brzog metabolizma. Otkriće do kog su Bertaco i njegov tim došli je značajno po tome što ukazuje da je prezervacija ovog tipa mekog tkiva uobičajenija nego što se dosad mislilo.
– Ne mogu ni da zamislim šta bismo sve mogli da pronadjemo u budućnosti – istakao je Bertaco.
Što se, pak, mogućnosti otkrića DNK dinosaurusa tiče, biće potrebno još puno istraživanja pre nego što naučnici budu u stanju da kažu da li je to izvesno ili ne, naveo je on.
Izvor: blic.rs