Pacovski mozgovi spojeni u jedan organski računar

Naučnici žele stvoriti supermozak spojen od više mozgova. Nakon majmuna i pacova na red dolaze ljudi. Mozak-na-mozak interfejs razvijaju se već duži niz godina, a svoj doprinos tom naučnom polju sada je dao i tim Miguela Nicolelisa, neurobiologa sa Medicinskog centra Univerziteta Duke.

Njegov tim je stvorio “Brainet”, ondosno mrežu četiri povezana mozga pacova. Sa mikroskopskim elektrodama implantiranim direktno u regiju korteksa mozga, svaki je glodar razmenjivao informacije sa drugim u realnom vremenu, kako bi se kreirao organski računarski uređaj.

Kolektivnom svešću, uspeli su rešavati računarske probleme koji su uključivali obrada slike, skladištenje i povraćaj informacija, pa čak i predviđanje kiše.

Nicolelis je prvo proučavao spojene mozgove tri makao majmuna koji su služili za zadatak upravljanja rukom virtuelnog majmuna. Svaka životinja je sedela u zasebnoj sobi, ali njihovi su mozgovi bili povezani, pa su mogli razmenjivati informacije bazirane na vlastitim tačkama gledišta, a svaki majmun se nalazio pred računarskim ekranom. Kroz seriju eksperimenata i različitih postavki grupisanja po dva ili tri mozga, kolektivnom svešću je postignuto pokretanje ruke prema dodeljenoj meti. Za svaki dobro savladan zadatak, majmuni su nagrađivani sokom, pa su nakon određenog vremena i vežbanja uspeli postići veću koordinaciju i sinhronizaciju.

Nakon toga, naučnici su istraživali ideju supermozga pomoću grupe pacova, čije mozgove su povezivali u parovima, pa kada bi jedan par rešio problem, njihove moždane aktivnosti su prenošene drugom paru električnom stimulacijom. Primanjem električnih indicija za rešavanje problema, drugi par je potom puno brže rešio problem. Međupovezana grupa glodara naučila je prepoznavati uzorke moždanih aktivnosti za dovršavanje zadataka, te je sinhronizovala svoje aktivnosti prema određenim stimulansima.

U jednom od testova, primali su električnu stimulaciju koja je bila povezana s povećanjem ili smanjivanje temperature vazduha i pritiska. Na osnovu tih indicija, grupa je bila u stanju predvideti mogućnost padanja kiše sa efikasnošću od 41 posto. Demostracija je dokazala da pacovi u grupi postižu bolje rezultate nego kada deluju individualno.

Jedno od najfascinantnijih otkrića Nicolelisovog tima je u tome što se pokazalo da su pacovi naučili ravnomerno raspodeliti svoj zadatak između članova grupe, pa niti jedan nije bio okupiran većim poslom od nekog drugog. Ova demonstracija služi kao alat za proučavanje društvenog ponašanja između životinja, a takođe otkriva i potencijal organskih računara kod ljudskih mozgova.

Naučnic veruju da bi takav računarski “uređaj” mogao pomoći pacijentima s moždanim udarima i epilepsijom, pa sada rade na razvoju Brainet sistema za neinvanzivno povezivanje ljudskih mozgova. Svedočimo li rađanju nečeg nalik na Borga iz Star Treka?

Izvor: vidi.hr