Kilometri betonskih pločnika i mnoštvo solitera leti pretvaraju gradove u prave pećnice. Materijali poput betona, asfalta, kamena i čelika nisu baš porozni i upijaju vrućinu Sunca i stalno emitiuju toplotu u svoju okolinu.

Taj efekat donosi gradskim ulicama nekoliko stepena veću temperaturu nego što je to izvan urbane zone gde preovladava vegetacija. Nekoliko stepena se ne mora činiti mnogo, ali je sasvim dovoljno za prouzrokovanje dodatne potrošnje energije. Za vreme većih vrućina ljudi više koriste klima uređaje i troše više električne energije.

Ali NASA tvrdi da postoji jednostavno rešenje ovog problema. Naime, čini se da najbolji način za ublažavanje efekta pregrejavanja grada leži u zelenilu. Što grad bude imao više zelenih površina, parkova, stabala i druge vegetacije time će se i gradske četvrti manje pregrejavati.

Vegetacija je prirodni ublaživač vrućine. Biljke upijaju vodu i potom je vraćaju nazad u atmosferu. To snizuje okolnu temperaturu. Tako funkcioniše i znojenje. Vi se znojite na vrućinama, ali sa isparavanjem znoja odlazi i deo topline iz vašeg tela. Ali nije ni svejedno o kakvoj se vegetaciji u gradu radi.

Stabla s većim, širim listovima imaju više pora pa i mogu isparavati više vode nazad u atmosferu.

– Urbanizacija je dobra stvar. Zbližava ljude na jednom mestu. Zajedno dele puteve, posao, zgradu. Ali, mogli bismo to sve isplanirati malo bolje – poručuje Lahouari Bounoua, klimatski naučnik NASA-e.

 

Izvor: 24sata.hr