Grupa teorijskih fizičara iz NIST-a (National Institute of Standards and Technology), napravila je novi veliki korak ka stvaranju objekata od fotona, a njihova otkrića ukazuju da se svetlosne čestice bez mase mogu spojiti u neku vrstu molekula zahvaljujući svojim specifičnim svojstvima.

Naučnici Harvarda, Caltecha i MIT-a su još 2013. godine pronašli način spajanja dva fotona na taj način da je jedan postavljen na drugi, odnosno da se preklapaju tokom kretanja. Njihova eksperimentalna demonstracija je smatrana velikim otkrićem, jer do tada niko nije stvorio ništa kombinovanjem individualnih fotona.

U naučnom radu objavljenom u publikaciji Physical Review Letters, naučnici NIST-a i Univerziteta u Marylandu, napravili su nedavno još jedan veliki korak ka stvaranju fizičkih objekata od svetla, ukazavši da “tweakanjem” nekoliko parametara u procesu spajanja, fotoni mogu putovati usporedo na određenoj udaljenosti jedan od drugog. Takav aranžman je vrlo sličan načinu na koji su posloženi atomi vodonika jedan na drugi u vodonikovom molekulu.

“Ovo nije molekula kao takva, ali možete zamisliti da poseduje vrlo sličnu strukturu”, izjavio je naučnik NIST-a Aleksej Gorškov. “Mi učimo kako stvarati kompleksna stanja svetla, koja se mogu koristiti za stvaranje kompleksnih objekata. Ovo je prvi put da je neko pokazao da se dva fotona mogu spojiti na konačnoj udaljenosti”.

Mada ovo otkriće ukazuje da se nalazimo na dobrom putu ka stvaranju lightsabera, Gorškov kaže kako nije optimističan u tome da bi u skoro vreme Jedi vitezovi mogli kupovati robu u NIST-ovoj prodavnici.

Glavni razlog tome je što spajanje fotona zahteva ekstremne uslove koje je teško stvoriti čak i u laboratoriji, a kamo li da se ta tehnologija ugradi u držač lightsabera.

Gorškov i njegove kolege kažu da postoje znatno veće mogućnosti primene ovih svetlosnih molekula nego u svetlosnim sabljama i mačevima, pa bi se one mogle naći u komunikacijskoj tehnologiji, kao i u tehnologiji za kreiranje slika i videa visoke rezolucije. “Mnoge od tih tehnologija će biti znatno unapređene ako uspemo proizvoditi interakcije između fotona”, kaže Gorškov.

Jedna od najkorisnijih primena spajanja i oblikovanja fotonskih “molekula” bi bilo korišćenje fotona kao informacijskih procesora u računarima, što znači da bi preuzeli ulogu današnje elektronike.

Osim što bi se time unapredilo računarstvo, došlo bi i do velikih ušteda energije, jer više ne bi bilo potrebe da se naše poruke i drugi podaci koji se kreću zracima svetlosti na optičkim vlaknima, konvertuju u elektrone, već bi transportovanje i obrada podataka obavljali direktno fotoni.

Izvor: vidi.hr