U medicini je već dugo poznata činjenica da će se pacijenti koji boluju od neke manje upale gotovo jednako dobro opraviti ako konzumiraju aktivne lekove ili obične šećerne pilule. Taj efekt naziva se placebo.
Na prvi pogled to se čini besmislenim – zašto bi organizam, ako se može sam izlečiti, čekao šećernu pilulu da ga pokrene?
Odgovor na to pitanje iz evolucijske perspektive ponudila je nova računarska simulacija koja je pokazala da obrambeni sistem ima prekidač koji je pod kontrolom uma.
Peter Trimmer, biolog sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji, kaže da je sve počelo istraživanjima koja su pokazala da nešto slično efektu placebo postoji i kod mnogih životinja. Primer, sibirski hrčci gotovo se uopšte ne bore protiv infekcija sve dok svetla iznad njihovih kaveza oponašaju zimske uslove – kratke dane i duge noći. No kada se rasveta promeni u letnju, njihov se obrambeni sistem odjednom aktivira.
Na sličan način ljudi koji misle da uzimaju lek, a zapravo konzumiraju placebo, reaguju čak dvostruko snažnije od onih koji ne dobijaju ništa. U oba slučaja spoljna intervencija pokreće obrambeni sistem.
Trimmer kaže da za tu pojavu postoji jednostavno objašnjenje – pokretanje imunološkog sistema je skupo – toliko skupo da jak i trajan odgovor može opasno iscrpiti zalihe energije u organizmu. Drugim rečima, sve dok upala nije smrtonosna, isplati se čekati na znak da borba neće ugroziti telo na neki drugi način.
Tu ideju prvi je predstavio još pre desetak godina Nicholas Humphrey, penzionisani psiholog na London School of Economics, u svome radu 'Velika očekivanja: Evolucijska psihologija lečenja verom i placebo efekt', međutim ona je sada prvi put eksperimentalno potvrđena.
Prema Humphreyju, hrčak podsvesno zna da mu leto osigurava dovoljno hrane da podrži skup imunološki odgovor na bolest. Ljudi podsvesno reaguju na lečenje, čak i lažno, zato jer ih ono uverava da će oslabiti upalu i omogućiti obrambenom sistemu uspeh bez iscrpljivanja telesnih resursa. Studije su utvrdile da na pokretanje sistema povoljno deluje čak i izražena briga lekara i članova porodice.
Neka ranija istraživanja već su pokazala da životinje u negostoljubivoj životnoj sredini žive duže i imaju više potomstva ako podnose upale bez aktiviranja obrambenog sistema. U povoljnom okruženju vredi suprotno. Iz rezultata proizlazi da postoji jasna evolucijska korist od uključivanja i isključivanja obrambenog sistema zavisno o okolnostima, piše Tportal.
'Drago mi je da je računarski model potvrdio moju teoriju', rekao je Humphrey. Ako je ta ideja tačna, to znači da smo krivo shvatali prirodu placeba. Poljoprivreda i drugi izumi u poslednjih 10.000 godina omogućili su nam postojanu snabdevenost hranom, što znači da se naš obrambeni mehanizam može slobodno aktivirati u svakom trenutku. Međutim, naš podsvesni prekidač još se nije prilagodio toj promeni. Placebo vara um te on misli da je vreme za uključivanje obrambenog sistema postalo idealno, objasnio je Humphrey.
Poznato je da efekt placebo pojačava delovanje čak i aktivnih lekova u klasičnoj medicini. No opsežna istraživanja pokazala su da je on temelj delotvornosti nekih alternativnih metoda lečenja poput homeopatije. Drugim rečima, efikasnost proverenih aktivnih supstanci u službenoj medicini mora prelaziti efekt placebo, a to u alternativnoj medicini uglavnom nije slučaj.
Izvor: 24sata.info