Klimatske promene dešavaju se na Zemlji od početka njenog postojanja, ali je to ranije bila isključivo stvar prirode. Međutim, danas se najveća krivica za globalno zagrevanje svaljuje na ljudski faktor. Zagađenost atmosfere štetnim gasovima, pre svega ugljen-dioksidom i metanom, najvećim delom je uzrokovana sagorevanjem fosilnih goriva koja ljudi koriste kao primarni izvor energije. Ova zagađenja pojačavaju efekat staklene bašte, tako da ljudske aktivnosti izazivaju posledice koje mogu biti katastrofalne po našu planetu. Iako lideri većine svetskih država redovno organizuju konferencije posvećene klimatskim promenama, do sada se u praksi nije postiglo mnogo. Većina meteorologa, geologa i vulkanologa tvrdi da još uvek nije kasno za preduzimanje konkretih mera u cilju očuvanja planete, ali stanje se ubrzano pogoršava i preti da u bližoj budućnosti postane alarmantno.
Sa druge strane, jasno je da na mnoge geološke procese ljudi ne mogu da utiču ni pozitivno ni negativno. Njihove uzroke treba tražiti u pomeranju zemljine kore, kao pojavi nastaloj pre više miliona godina. Čitava planeta Zemlja je jedan veliki organizam i mnoštvo pojava u i oko nje povezano je uzročno-posledičnim relacijama.
Rast temperature izaziva topljenje glečera i osetno smanjenje količine leda na polovima. Obzirom da je voda teža od leda (1 m3 leda težak je 0,9 tona, a vode jednu tonu), nastaju poremećaji u rasporedu težine na celoj planeti. Zemljina kora trpi izuzetno snažne pritske vode, koji variraju i tako uzrokuju zemljotrese i erupcije vulakan. Kada je okončano poslednje ledeno doba, pre otprilike 10.000 godina, aktivnost vulkana na Islandu, u Kaskadnim planinama u SAD, u Andima i u Sredozemlju je postala ogromna, jer su se lednici topili, čime se smanjivao pritisak na žarišta magme.
Usled globalnog zagrevanja glečeri se i danas tope i povećavaju nivo mora, ali u znatno manjoj meri nego na završecima ledenih doba. Ipak, aktiviranje ugašenih vulkana je sasvim verovatno, a još kada se tome pridoda činjenica da se značajan procenat od preko 600 aktivnih vulkana nalazi uz morsku obalu, na mestima koja su veoma osetljiva na porast nivoa vode, zaključak je da opasnost od vulkanskih katastrofa konstantno raste.
Zemljotresi takođe uzrokuju vulkanske erupcije. Pojedini zemljotresi stvaraju na zemljinoj kori toliki pritisak koji može posle više godina, pa čak i više decenija, izazvati nove zemljotrese i erupcije vulkana. Postoje čvrsta naučna uverenja da su eksplozije koje su se 2008. godine dogodile u opasnom vulkanu Sent Helens u SAD tesno povezani sa potresima u Tihom okeanu, kao i da su erupcije vulkana Merapi u Indoneziji iz 2006. i 2010. godine takođe posledice prethodnih podrhtavanja tla.
Zvuči neverovatno, ali upravo intenzivna aktivnost vulkana može da ima ključnu ulogu u spašavanju planete, bez obzira na to što bi katastrofe bile neizbežne. Naime, usled snažnih erupcija vulkani izbacuju ogromne količine gustog dima, stvarajući oblake koji formiraju svojevrstan štit od sunčeve svetlosti. Zahvaljujući tome, temperatura zemljine površine se može smanjiti za više stepeni, što se i dešava u proseku na svakih 50 godina. Kada je 1815. godine proradio vulkan Tambora u Indoneziji, oko 90.000 ljudi izgubilo je život. Pojavio se gusti oblak dima koji je narednih 5 godina obavijao Zemlju. U tom periodu temperatura se spustila za čak 3 stepena na Celzijusovoj skali. Međutim, nada u spas planete ovakvim razvojem događaja nikako ne sme da bude glavni motiv čovečanstva.
U 2015. godini meteorološka merenja zabeležila su rekordne temperaturne vrednosti na našoj planeti u poslednjih 150 godina, tačnije od 1880. godine, kada je Međunarodna meteorološka organizacija uvela standarde u meteorološkim posmatranjima. Srednje vrednosti temperature mora i kopna u 2015. godini premašile su za 0,9oC njihov prosek za 20. Vek i za 0,16oC potkule prethodni rekord iz 2014. godine. Kada je reč o mesečnim vrednostima, temperatura u čak 10 meseci 2015. godine bila je najviša do sada zabeležena.
Naučnici imaju uglavnom pesimistična predviđanja vezana za globalno zagravenje i smatraju da posledice mogu biti pogubne po našu planetu. Između ostalog, oni upozoravaju da će prosečne temperature do kraja 21. veka biti više za čak 5,6oC, ukoliko se što pre ne preduzme ništa konkretno po pitanju smanjenja emisije štetnih gasova. Ako znamo da su prosečne temperaturne vrednosti od 1880. godine do danas porasle za približno 1oC, što je dovelo do potpunog nestanka mnogih ledenih površina i širenja pustinja, jasno je da bi povećanje od preko 5 stepeni nesumnjivo izazvalo potpuni haos.

Autor: Dragan Antić