Drevni su ljudi dvaput pretvorili pse u svoje najbolje prijatelje, pripitomivši dve zasebne populacije vukova odvojene hiljadama kilometara.
To je zaključak naučnika koji su koristeći modernu genetiku otkrili evolucijsku istoriju pasa. Rezultate su objavili u časopisu Science.
Ljudi i psi imaju dugu istoriju. Žive zajedno najmanje 15 hiljada godina. Ili barem pet hiljada više nego sa kravama, kozama ili svinjama. Ali kako, kada i gde su se dve vrste sprijateljile, uglavnom je zagonetka.
Uvreženo je mišljenje da su psi pripitomljeni samo jednom, a većina stručnjaka smatra da se to dogodilo ili u Evropi ili u srednjoj Aziji.
Nova se teorija pojavila kada su naučnici izdvojili genom iz kosti unutrašnjeg uha psa fosilizovanog pre 4800 godina i uporedili ga sa genomom modernog psa i sa tragovima DNK 59 drevnih pasa.
"Naši podaci upućuju na to da su psi pripitomljeni dvaput, na obema stranama Starog Sveta", rekao je genetičar sa Oxforda, Laurent Frantz. "To znači da su dve skupine ljudi na različitim krajevima sveta nezavisno došle do istog zaključka: psi se mogu pripitomiti."
Kaže i da veruje kako se proces pripitomljavanja, može ponoviti više puta", dodao je.
Nakon što su konstruisali obiteljsko stablo pasa zasnovano na genetskim podacima, naučnici su zaključili da su psi pripitomljeni na zapadu i istoku Evroazije, ali ne i u sredini.
Naučnici veruju da su u nekom trenutku u praistoriji psi sa istoka otišli sa grupama ljudi koje su se selile te zamenili većinu zapadnih pasa pa zato danas kod modernih pasa dominira azijsko poreklo.
Iako je moguće da je bilo samo jedno pripitomljavanje u Aziji, nakon čega su psi, prateći ljudske migracije stigli u Evropu, naučnici misle da se to nije dogodilo jer za takvu teoriju manjkaju arheloški nalazi usred kontinenta.
Međutim, i dalje je nepoznato kako su sivi vukovi započeli dug put koji je završio današnjim spektrom psećih vrsta od avganistanskih hrtova do pekinezera.
"Verovatno se radilo o paralelnoj evoluciji. Prvo su se čopori vukova približili ljudima, pa su se ljudi na njih naviknuli i zatim verovatno preduzeli nešto namerno u tom smeru", kaže genetičar sa Oxforda Greger Larson.
Izvor: 24sata.hr