Među predmetima otkrivenima u olupini broda 1901. kod Antikitere bilo je gomila atraktivnih otkrića, ali i mehanizam sa brojčanicima i zupčanicima koji tada nije predstavljao najveću atrakciju. Ali ovo otkriće i 115 godina kasnije pred naučnicima otvara brojna pitanja.
Mehanizam iz Antikitere je 2000 godina star 'računar' koji je predstavljao pravu zagonetku, ali grupa istraživača proteklih je desetak godina uz najmoderniju opremu analizirala sve njegove fragmente te veruju da su napokon došli blizu otkrića njegove prave namene.
Sam mehanizam bio je smešten u drvenoj kutiji, što sugerišu fragmenti pronađeni oko njega. Radio je slično kao i satovi, a ručica na njegovoj strani koristila se za navijanje što je pokretalo zupčanike i najmanje sedam kazaljki koje su se kretale različitim brzinama. Za razliku od satova, kazaljke su pokazivale položaje nebeskih tela i pomračenja. Tekstualni vodič na mehanizmu pomagao je kako bi se lakše razumelo šta znači koji položaj.
Verovalo se kako je ovo astronomski kalkulator koji su stari Grci koristili kako bi pratili kretanje Sunca, Meseca i planeta i samo taj podatak već je impresivan za napravu stariju od 2000 犀利士
godina. Godine proučavanja naučnike su uverile kako mehanizam ima i 'nadprirodnu' svrhu.
Naime, istraživači veruju da se mehanizam koristio kako bi se 'predviđala' budućnost na bazi pomračenja Sunca i njihovih boja. Naučnici nisu sigurni kako to protumačiti, ali veruju da je boja pomračenja bila određeni znak onoga što nosi budućnost. Tu hipotezu naglašava i istoričar Alexander Jones sa Univerziteta u New Yorku.
– Mehanizam iz Antikitere briše granicu između nauke i nadprirodnog, ali bez obzira na to daje ključni uvid u to kako su stari Grci videli prirodni svet. Ovo nije bio istraživački alat ili nešto čime bi astronomi radili proračune, ali ni za astrološke prognoze, već uređaj kojime se učilo o svemiru i našem mestu u svemiru. Rekao bih da je to bilo sličnije pomagalu za filozofe – rekao je Jones.
Pomračenje Sunca nije toliko neobična pojava i postoji velik broj varijacija, od one u kojoj je zaklonjen neznatni deo Sunca, do potpune pomrčine. Zavisno od tog intenziteta, boje na nebu mogle su imati veliki broj varijacija. Verovatno je da su ih Grci pratili i pokušali povezati sa nadolazećim događajima. Kako je u tom području cvetala astronomija, ne iznenađuje da su rani naučnici pokušavali predvideti budućnost prateći nebeske događaje.
Izuzetno kompleksni mehanizam čudio je brojne naučnike, pogotovo zbog njegove starosti, oko koje su se takođe lomila koplja. Većina se ipak slaže da je mehanizam konstruisan između 60. i 200. godine p.n.e., ali zbog vremena i mora iz olupine je izvađeno manje od 100 fragmenata ovog mehanizma. Uz to, mnogobrojni natpisi na mehanizmu bili su tek 1,2 milimetara debeli. Zahvaljujući rendgenu i novim tehnikama obrade slike, naučnici su uspeli otkriti da se mehanizmom predviđalo pomračenje, pratilo kretanje Sunca, Meseca i zvezda te položaji pet planeta poznatih Grcima (Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn).
Izvor: 24sata.hr