Naučnici Koledža inženjerstva (College of Enginering) sa univerziteta UW–Madison napokon su uspeli zaobići ograničenja koja su sprečavala da tranzistori od ugljeničnih nanocevi po performansama nadmaše silicijumske.

Računarska industrija već duže vreme smatra da su tranzistori od ugljeničnih nanocevi sveti gral inženjerstva, jer osim što obećavaju brže performanse i manju potrošnju energije u odnosu na silicijumske, sprečavaju stagnaciju procesorske tehnologije i Mooreovom zakonu osiguravaju miran produžetak života.

Mada svi smatraju da je ovo tehnologija budućnosti računarstva, do sada su tranzistori od ugljeničnih nanocevi u performansama uvek zaostajali za silicijumskim, ali to bi se moglo promeniti zahvaljujući naučnicima univerziteta UW–Madison.

Oni su izgleda pronašli način na koji se tranzistorima od ugljeničnih cevi po prvi put u istoriji omogućuje da po performansama nadmaše stariju silicijumsku braću.

Glavna stvar koja im je to omogućila je što su uspeli doći do gotovo potpuno "čistih" ugljeničnih nanocevi, čime se eliminišu nesavršenosti koje su ograničavale njihove poluprovodnike. Naučnici su morali poslagati nanocevi na wafer koristeći tačan raspored i razmak u polimerima, a mreže koje su na taj način dobili morali su "kuvati" u vakuumu kako bi uklonili izolacijski sloj između nanocevi i elektroda koje su potrebne tranzistoru. Sve to je na kraju rezultiralo proizvodom koji je uspeo upravljati strujom 1,9 puta veće jačine u odnosu na silicijum, kao što možete videti u priloženom videu.

Naučnici upozoravaju da će pre pojave ugljeničnih nanocevi u praktičnim procesorima, trebati sprovesti brojna "ugađanja". Tim UW–Madisona prvo mora prilagoditi svoj proizvod geometriji konvencionalnih silicijumskih tranzistora, i skalirati tehnologiju da se može primenjivati u masovnoj proizvodnji, a tek onda možemo očekivati procesore nove generacije koji će biti znatno brži, manji i štedljiviji od postojećih, te nas uvesti u budućnost računarstva kakvu svi željno iščekujemo.

 

 

Izvor: vidi.hr