Naučnici NASA-e i MIT-a već nekoliko godina smatraju da su "morfirajuća" savitljiva krila budućnost avijacije, jer uključuju sve pokretne delove, čime znatno više iskorišćavaju Bernoullijev princip koji kaže da se menja brzina strujanja kad neki fluid struji kroz cev različitog preseka, pa je strujanje u suženom delu cevi brže nego u proširenom, te da se tamo gde fluid zbog suženja struji brže, pritisak smanjuje vertikalno na smer strujanja, odnosno na bočne zidove.

Drugim rečima, kada bi avioni imali fleksibilna krila poput ptica, znatno bi bili energetski efikasniji i lakši.

Dosadašnji projekti tog tipa bazirali su se na deformisanje krila korišćenjem mehaničkih upravljačkih struktura unutar njih, ali te strukture su imale tendenciju da budu toliko teške da su u potpunosti izgubile osnovnu ideju o lakoći i efikasnosti.

Novo istraživanje naučnika MIT-a i NASA-e bi krila moglo zaista odvesti u budućnost jer su ih oni odlučili napraviti čitava savitljivim umesto da im pomični budu samo flapsovi.

Korišćenjem mreže sićušnih laganih strukturalnih delova koje nazivaju "digitalnim materijalima", naučnici su uspeli kreirati krilo koje se može uvijati kada se nađe pod pritiskom delovanja para malih motora na vrhovima.

MIT kaže da se ova krila mogu opisati kao neka vrsta kože sastavljene od više preklopljenih identičnih delova koji se pomiču, dok su istovremeno dovoljno glatka koliko je potrebno za aerodinamiku. Pored toga, dodatna prednost im je i ta što se mogu presložiti u nešto potpuno drugo, pa bi teoretski mogli menjati dužinu i širinu.

Naučnici navode da su im testovi te strukture u vazdušnom tunelu ukazali da zadovoljava aerodinamična svojstva konvencionalnih krila uz samo jednu desetinu težine u odnosu na njih.

Takođe navode da osim u avionima i dronovima ova tehnologija ima budućnost korišćenja u savitljivim robotima, soliterima, pa čak i mostovima, odnosno svim strukturama koje će imati koristi od toga da istovremeno budu savitljive i čvrste.

 

Izvor: vidi.hr