Industrija poluprovodnika dugo je vremena smatrala da su elementi od kojih se sastoje tranzistori došli do svog minimuma, pa manji zasun (gate) od nekih 5 nanometara neće funkcionisati.

Sa time se nije složio mladi naučnik Univerziteta u Kaliforniji iz Berkeleya (UCB) Sujai Desay koji je uz pomoć novih saznanja i ugljenikovih nanocevi, odnosno "čarobnog" grafena, granicu još malo pomaknuo.

Uz pomoć svojeg tima koji čine Ali Javey, Jeff Bokor, Chenming Hu, Moon Kim i H.S. Philip Wong, proizveo je tranzistor čiji je zasun veličine od samo 1 nanometra.

To bi otkriće teoretski moglo još više smanjiti elektroniku u kojoj se za poređenje danas nalaze zasuni veličine od 20 nanometara.

Valja naglasiti da se za ovo nije koristio isključivo grafen, jer su naučnici koristili i molibdenov disulfid (MoS2).

Problem u korišćenju bilo čega osim silicijuma u ultra-malim tranzistorima je u tome što sve manje po veličini od 5 nm teško upravlja tokom elektrona kroz materijal, pa se tranzistori ne mogu isključiti. Obzirom da su elektroni "teži" kada se propuštaju kroz MoS2, moguće je koristiti zasune manjih dužina, tačnije 1 nm u ovom slučaju.

Mada se ne može poreći da je UCB postigao veliko otkriće, treba reći da su naučnici Univerziteta u Manchesteru još 2008. godine koristili grafen za izradu tranzistora veličine od 1 nm korišćenjem samo nekoliko prstenova ugljenika, dok su korejski naučnici koristili FinFET kako bi izradili tranzistor dužine kanala od samo 3 nm.

Naučnici Berkeleya naglašavaju da je ovo samo dokaz koncepta, jer još nisu smestili te tranzistore u čip, ali kažu da je najvažnije što su uspeli dokazati da više nismo limitirani 5-nanometarskim zasunima za tranzistore.

"Mooreov zakon se može nastaviti neko vreme zahvaljujući razvoju materijala poluprovodnika i arhitekture uređaja", kaže profesor elektro inženjerstva i računarskih nauka na Berkeleyu Ali Javey.

 

Izvor: vidi.hr