Na ovogodišnjem Vidi Awards 2016 događanju (Hrvatska) imali ste priliku čuti keynote govornika Matiju Kopića iz firme Farmeron, koja proizvodi softver za upravljanje mlečnim farmama u SAD-u. Kopić je u svojem izlaganju opisao svoju viziju budućnosti uzgoja hrane, koja uključuje već prisutne senzore na životinjama, čiji podaci se obrađuju u Farmeronovom sistemu koji uzgajivaču, distributeru i krajnjem korisniku može odgovoriti na svako pitanje oko zdravlja, porekla i hranjenja životinja, pa ćete na primer uvek znati odakle stiže pljeskavica koju jedete, te kako je hranjena životinja od koje je proizvedena.
Pored toga Kopić je spomenuo farme na kojima roboti već sami sade i beru salatu, pa je zato jasno da bez tehnologije nema ni poljoprivrede budućnosti.
Projektima uzgoja hrane na visokotehnološki način ubrzo će doprineti Japanci, koji će sledeće godine otvoriti prvu potpuno automatizovanu fabriku za uzgoj salate u zatvorenom prostoru, koja omogućuje visoku efikasnost, malu potrošnju energije te 98-postotno recikliranje vode, čime se omogućuje konkurentnost na tržištu uz zanemariv negativni uticaj po okolinu. Ova farma pod nazivom "Fabrika Keihanna" dnevno će proizvoditi 30.000 glavica salate (ili 10.900.000 glavica godišnje), trošiće 1,20 kWh struje i 0,11 L vode po glavici, a u njoj će raditi samo 25 radnika, čime će ukupni troškovi proizvodnje biti niži za 30%, dok će ugljenični otisak biti izuzetno nizak. U fabrici će svi procesi nakon sejanja biti potpuno automatizovani, odnosno sve osim pakiranja i isporuke.
Pored toga uskoro možemo očekivati i potpuno automatizirane farme na otvorenom, na kojima će roboti traktori 24 sata na dan (danju i noću) obrađivati polja, orati, tanjirati, đubriti i žeti, dok će rast roda kontrolisati dronovi opremljeni senzorima i kamerama. Dovođenje robota na farme najavili su mnogi proizvođači poljoprivrednih alata i mašina, uključujući John Deere, AGCO i CNH Industrial, koji je svoj koncept automatizovanog rada na oranicama predstavio u predloženom videu.
Do koje mere bi se automatizacija poljoprivrede mogla sprovoditi svedoči Hands Free Hectare projekt inženjera iz engleskog Shropshirea koji dolaze sa Univerziteta Harper Adams. Oni u saradnji sa firmom Precision Decisions razvijaju sistem farmi na koje nikada neće trebati kročiti ljudska noga (ili ruka), a prototipe mašina koje to omogućuju testiraće već sledeće godine sa namerom da u martu krenu sa setvom, a u septembru obave žetvu.
Čak ni tradicionalno obrezivanje vinograda u skoroj budućnosti neće biti pošteđeno tehnoloških rešenja, pa u Francuskoj inovator Christophe Millot radi na dvoručnom robotu pod nazivom Wall-Ye koji je u stanju obrezivati vinograd brzinom od 1 reza svake 4 sekunde. Robot poseduje 6 kamera, među kojima i neke sa infracrvenim senzorima, a upravljan je tabletom koji služi kao "mozak operacija". Robot je u stanju i pleviti travu oko svakog trsa, a poseduje ugrađenu bateriju koja se puni sunčevom energijom, te je u stanju omogućiti robotu 10-12 sati neprekidnog rada. Kako bi znao šta, gde i kako treba rezati, robot koristi algoritme mašinskog učenja, te stalno poboljšava svoj računarski vid.
Nakon što se dronovi već duže vreme koriste za nadzor polja i useva, naučnik dr Vito Trianni i njegove kolege sa Instituta kognitivnih nauka i tehnologija iz Rima, u okviru projekta SAGA (Swarm Robotics for Agricultural Aplications) žele ih naučiti kako da deluju u jatima, pa nakon mapiranja korova na oranici mogu sami aktivirati celu flotu koja će složno i precizno prskati tamo gde treba i to u količini koja je optimalna za svako individualno mesto na njivi, čime se osim uštede u sredstvima za tretiranje smanjuje i njihova količina, pa time i poboljšava zdravstvena ispravnost hrane.
U svakom slučaju, poljoprivreda budućnosti kakvu vide Kopić i društvo već nam je na pragu, pa sada trebamo samo pametnu politiku koja će na vreme pokrenuti ulaganja u tehnologije koje će nam osigurati velike količine zdrave i jeftine hrane, što je jedan od preduslova za bogato i zadovoljno društvo. Primer Farmerona bi nam trebao biti glavni podsticaj za to, ali je potrebno stalno pratiti i sve druge projekte koji se razvijaju u svetu kako ne bismo uvozili tolike količine hrane kao danas i potom se opravdavali da se više niko ne želi baviti poljoprivredom jer mu se ne da držati motika u ruci.
Izvor: vidi.hr