Vizija slobodnog i dostupnog interneta bila je jednostavna – do celokupnog znanja samo uz par klikova mišem. Danas se sve češće na internetu susrećemo ipak sa stvarima poput cenzure i zabrana.
'Da, internet je ugrožen!', kaže Wolfgang Kleinwächter, profesor za internetsku politiku i regulaciju na Univerzitetu Aarhus. Vinton G. Cerf, jedan od 'očeva' interneta, komentariše još dramatičnije: 'Slobodni internet danas je toliko snažno napadnut kao nikad pre. Zahuktava se međunarodni sukob – koji će odrediti budućnost interneta', piše Deutsche Welle.
Cenzura i kontrola pretnje su slobodnim, otvorenim i globalnim mrežama. Oružje kojim se koriste su blokiranje internetskih stranica ili slabljenje veze, kako se stranice polako ili uopšte ne bi mogle otvoriti. Korisnici moraju registrovati svoje IP-adrese pod imenom, dok Vlasti stvaraju paralelne 'mreže' sa vlastitim ponudama jezika kako korisnici ne bi težili zapadnim web-stranicama.
Internet sa nacionalnim granicama
'Najveći rizik je da se takozvani bezgranični internet dovede natrag u granice, koje poznajemo iz 20. veka', smatra Kleinwächter. Drugim rečima, neke zemlje svome internetu određuju nacionalne granice u virtualnom prostoru. Kina sa svojim intranetom 'Great Firewall' i Iran sa svojim 'Halal-Netz' su predvodnici takvog novog trenda.
Samo četiri vlade su 2002. cenzurisale internet, no u međuvremenu to sada čini njih više od 40, ističu aktivisti širom sveta. Razlog je, govoreći diplomatskim jezikom, 'nacionalna sigurnost'.
Prema podacima organizacije 'Reporteri bez granica' 29 internetskih aktivista i građana-novinara je ubijeno ove godine u svetu. Njih 127 trenutno je u zatvoru. Zapravo je sve to kršenje direktive Veća za ljudska prava Ujedinjenih naroda koje je još proletos odlučilo kako ljudska prava vrede na ulici isto kao i na internetu.
'To je jedna jako bitna tvrdnja, jer kroz nju postoje potpuno drugačiji instrumenti za kritikovanje zemalja koje kažu: 'Online je sve drugačije – mi moramo iz razloga nacionalne sigurnosti uvesti ograničenja', naglašava Kleinwächter. Zapad je često kritikovao cenzuru u Kini ili Iranu, iako takođe nema čistu savest. Stvarnih sankcija nema, jedino sramota pred svetskom javnošću.
Crne liste
'U svetu postoji samo par davaoca internetskih usluga ili država, koje ne sprovode cenzuru', kaže Jermyn Brooks, nezavisni predsednik Globalne mrežne inicijative (GNI). Demokratske zemlje, odluku o cenzuri donose na temelju pomne rasprave i određivanja u kojim područjima trebaju biti cenzurirani štetni sadržaji.
Švedska je uzor priključenosti na internet: oko 90 posto domaćinstva je spojeno na internet. Vlast nudi velik broj usluga online, kako bi što više građana moglo sudelovati. Ta zemlja je na vrhu 'web-indeksa', kojim se meri rasprostranjenost i važnost interneta u 61 zemlji, a prvi put je predstavljen ove godine.
Malo ljudi zapravo zna kako i Švedska blokira web stranice, primer one sa dečijom pornografijom, koje se unose na 'crnu listu'. Internet-aktivisti kritikuju da takve liste nisu dovoljno transparentne. Kritike dolaze i od osoba odgovornih za zaštitu podataka, zbog čuvanja snimljenih telekomunikacijskih podataka. Korisnički podaci se sada snimaju šest meseci i mogu se naknadno pronaći bez problema.
'Ali, švedski sistem nije tako loš kao sistem u jednoj nedemokratskoj zemlji', kaže Frank Belfrage, švedski zamenik ministra spoljnih poslova. 'Takav režim, koji građane prati uz pomoć interneta, čini to zbog zaštite antidemokratskog društva, a to je u potpunoj suprotnosti od onoga što mi činimo', ističe on.
Izvor: dnevnik.hr