Ukoliko se i na samu pomisao grebanja noktima po tabli naježite, slobodno okrivite svoju amigdalu, sklop jezgara smešten u vrhu slepoočnog režnja.

Naučnici su otkrili da ovaj primitivni deo mozga stoji iza averzije prema visokim tonovima. Prema njihovim rečima, zvuk koji se stvara kada noktima pređemo preko table, koji je u istoj zoni frekvencije kao i vrisak deteta, predstavlja drevni instinkt za preživljavanje.

Tokom istraživanja je skeniran je mozak 13 volontera koji su slušali različite zvukove koje su ocenjivali prema tome koliko im se koji sviđa. Što je zvuk bio neugodniji to je aktivnija bila amigdala. Amigdala je nakon toga aktivirala slušni korteks, zbog čega je zvuk bio još neugodniji.

Volonteri su kao najneugodniji ocenili zvuk koji stvara nož koji grebe po staklu. Grebanje noktima po tabli je ocenjen kao peti najneugodniji zvuk. "Čini se da se u glavi aktivira nešto jako primitivno. To je možda neka vrsta alarma iz amigdale u slušni korteks. Postoji raspon frekvencija na koje je naše uho najosjetljivije", rekao je Sukhbinder Kumar sa Univerziteta u Newcastleu.

 

Izvor: klix.ba