Švajcarski i američki naučnici objavili su da su otkrili sintetički molekul koji bi mogao prekinuti sve muke ljudi sa alergijama.
Prema radu objavljenom u novom broju časopisa Nature stručnjaci su stvorili inhibitor koji razoružava antitela IgE koja imaju ključnu ulogu u akutnim alergijama. Hemikalija deluje tako da razdvaja antitelo od drugog glavnog krivca – molekule poznate kao FcR.
Antitela IgE može pokrenuti mnogo alergena, od polena do otrova pčele. Rezultat su alergijske reakcije koje se često očituju već u nekoliko sekundi. Novi inhibitor razara veze koje IgE uspostavlja s mastocitima, stanicama odgovornim za reakcije. Prekidanje ovih veza sveti je gral lečenja alergija.
Kada alergeni uđu u organizam, neki ljudi reaguju tako da stvaraju antitela IgE. Ona se u telu zadržavaju dugo nakon što su alergeni nestali. Većina antitela zakači se za receptore na površini mastocita poznate kao FcR. Mastociti na taj način postaju pripremljeni da reaguju kada alergen sledeći put uđe u telo.
Razdvajanje IgE-a i FcR-a već je dugo godina cilj antialergijskih terapija. Mastociti prekriveni IgE-om su prave ručne bombe histamina, a svaki ponovni susret s alergenom nalik je na povlačenje osigurača. Kada alergen dođe do stanica punih IgE-a, pokreće se oslobađanje upalnih posrednika poput histamina i nastaje alergijska reakcija. Neugodne posledice mogu se pojaviti u samo nekoliko sekundi, a u teškim slučajevima mogu čak izazvati anafilaktički šok te smrt.
Trenutno postojeći lekovi poput Xolaira deluju tako da sprečavaju nove interakcije između IgE-a i FcR-a čime ublažavaju reakcije, međutim, oni ne razdvajaju već uspostavljene veze. Američki i švajcarski naučnici otkrili su da je to moguće postići inhibitorom DARPin E2-79. Uz pomoć njega interakcija koja obično traje satima ili danima prekida se u sekundama, tvrde autori.
Profesor strukturalne biologije Ted Jardetzky kaže kako se njegov tim nada da bi, nakon otkrića ovog mehanizma, mogao pronaći manje molekule koje bi isti posao obavljale još efikasnije.
'Sada krećemo u lov na malu molekulu koja bi mogla slično delovati. To bi bio pravi hit', rekao je Jardetzky.
Izvor: tportal.hr