Jedan od ključnih uzročnika najvećeg izumiranja u istoriji zemlje u razdoblju perma bila je bakterija koja se hranila niklom i stvarala ogromne količine metana, objavili su ovih dana američki naučnici.

Prema istraživanju koje je predstavljeno na konferenciji American Geophysical Uniona u San Franciscu masovno izumiranje, u kome je pre 250 miliona godina u samo nekoliko stotina hiljada godina nestala većina morskih organizama, izazvalo je nekoliko faktora, međutim, bakterije su odigrale najvažniju ulogu. Snažne vulkanske aktivnosti u Sibiru oslobodile su nikal u atmosferu, a on je nekako stigao u okeane. Populacije morskih bakterija koje koriste nikal u svojim metaboličkim procesima doživele su pravu eksploziju i u atmosferu ispustile velike količine metana. Budući da je metan moćan gas efekta staklene bašte, atmosfera se zagrejala i izazvala pomor bez presedana.

Tokom velikog izumiranja nestalo je oko 96 posto morskih te oko 70 posto kopnenih vrsta života. Oporavak života na Zemlji trajao je oko 10 miliona godina. Fosilni ostaci pokazuju da su u to vreme okeani postali kiseliji dok su se nivoi kiseonika u atmosferi i morskoj vodi značajno smanjili. To je pokrenulo polako izumiranje vrsta, a neki kataklizmički događaj poput udara asteroida ili vulkanskih erupcija samo je dovršio posao.

Prema jednoj od teorija metan, koji je obično zarobljen ispod morskog dna, naglo se oslobodio iz okeana i izazvao globalno zagrejavanje apokaliptičkih razmera. No šta je stvarno uzrokovalo emisiju ogromnih količina metana do danas je ostalo nejasno. Daniel Rothman s Massachusetts Institute of Technology i njegove kolege posumnjali su da bi krivac mogle biti okeanske bakterije methanosarcina. Pomoću genetske analize tim je otkrio da su ovi mikroorganizmi pre 251 miliona godina razvili sposobnost da razgrađuju nikal i proizvode metan. Budući da u svome metaboličkom procesu troše kiseonik, one su mogle uzrokovati katastrofalan pad njegovog sadržaja u vodi i atmosferi. No za nagli procvat ovih bakterija bio je neophodan nikal. Odakle je on stigao? Istraživanja su pokazala da je upravo u to vreme u vulkanskim erupcijama oromnih razmera u Sibiru oslobođeno oko 2,7 miliona kvadratnih metara lave bogate niklom.

'Najveće naslage nikla nalaze se u Sibiru', rekao je na konferenciji Rothman i dodao: 'One su rezultat vulkanskih aktivnosti od pre 252 miliona godina.'

Izvor: tportal.hr