Najviša medicinska savetnica britanske vlade upozorila je nedavno parlamentarne zastupnike da bi porast broja bakterija otpornih na antibiotike mogao stvoriti vanredno stanje koje se može uporediti sa katastrofalnim terorističkim napadima, pandemijama smrtonosnog gripa ili velikim poplavama.
Profesorka Sally Davies ističe da je pretnja od upala izazvanih bakterijama otpornim na antibiotike prve linije toliko ozbiljna da se taj problem treba dodati na popis vanrednih stanja. Parlamentarcima je opisala 'apokaliptični scenario' u kome bi ljudi za 20 godina odlazili na jednostavne operacije da bi potom umrli od rutinskih infekcija zato što nam je ponestalo antibiotika.
Popis vanrednih stanja u Britaniji je uspostavljen 2008. godine kako bi se javnost i poslovni subjekti upoznali sa pretnjama sa kojima se ta zemlja može suočiti u narednih pet godina. Rizici od najvišeg prioriteta na njemu su epidemije smrtonosnog gripa, katastrofalni teroristički napadi i katastrofalne poplave kakve su ostrvsku zemlju zahvatile 1953. kada je tamo poslednji put objavljeno vanredno stanje.
Davies nije iznela pojedinosti izveštaja, no rekla je da će ono biti objavljeno zajedno sa državnom strategijom koja će promovisati odgovorniju upotrebu antibiotika među lekarima.
Za Guardian je istaknula da ima malo javnih zdravstvenih tema koje bi bile od većeg značaja nego što je otpornost na antibiotike. 'To znači da se opasnost od razvoja neizlečivih upala povećava, međutim, taj problem se može rešavati. Zbog toga ćemo početkom proleća objaviti novu državnu strategiju i plan delovanja kako bi se suočili sa ovim problemom', rekla je.
Situacija na koju je upozorila ima više uzroka. Pre svega u savremenoj medicini lekari se u brojnim područjima sve više oslanjaju na antibiotike. Primer, lečenje raka slabi odbrambeni sistem, a upotreba katetera povećava mogućnost da bakterije uđu u krvni sistem. Proizvodnja novih antibiotika poslednjih je godina usporena zbog nekoliko razloga, no jedan od najvažnijih je to što farmaceutske firme više zarađuju na lekovima za hronične bolesti poput kardiovaskularnih.
Problem otpornosti bakterija star je koliko i antibiotici. Kada lekovi unište mikrobe, malobrojni otporniji sojevi prežive. Oni se razmnožavaju i sa vremenom postaju otporni na antibiotike. Jedna od najpoznatijih je superbakterija MRSA koja često izaziva upale kod pacijenata u bolnicama.
Danas je već 80 posto gonoreje otporno na snažan antibiotik tetraciklin pa se upala širi među mladima i sredovečnim ljudima. Veliku pretnju predstavlja i tuberkuloza koja je otporna na više lekova.
Još jedan problem je porast broja bakterija otpornih na karbapeneme kojima se leče najteže upale. Otporne bakterije imaju varijantu gena koja im omogućuje da unište lek, a ona se može širiti među različitim vrstama bakterija.
Izvor: tportal.hr