Iva Tolić Norrelyke (38) je na ćelijama afričkog kvasca otkrila da ćelijska deoba funkcioniše drugačije. To će biti osnova za nove lekove protiv neizlečivih bolesti.
Svetska nauka je postala bogatija za još jedno otkriće koje će postati temelj za sasvim nove i drugačije lekove protiv raka, neplodnosti i neurodegenerativnih bolesti. Za to je zaslužna mlada hrvatska naučnica, Zagrepčanka Iva Tolić Norrelyke (38).
Svaka ćelija u čoveku se deli, što se naziva ćelijska deoba. Tada se i svaki hromozom deli na dve identične polovine. No ono što nauka donedavno nije znala je da nitasti proteini (mikrotubuli) odgovorni za tu deobu ne rastu direktno prema središtu hromozoma, kako se do sada verovalo, nego u okretanju, zavisnom samo od temperature, trepere oko središta hromozoma dok ih ne uhvate. Do ovog neopisivo značajnog otkrića Iva Tolić Norrelyke došla je na Institutu “Max Planck” u Dresdenu.
Tamo je sa Nenadom Pavinom sa Fizičkog odseka Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu posmatrala kako mikrotubuli u ćelijama afričkog kvasca uspostavljaju kontakt sa središtem hromozoma. Otkriće ih je zapanjilo jer sasvim menja daljni naučni tok i stvara novu bazu za razvoj lekova. Drugim rečima, otkriće mlade naučnice biće izuzetno važno za razvoj novih terapija protiv raka. Isto tako, na osnovu ovog otkrića nauka će moći razvijati i lekove protiv neplodnosti te neurodegenerativnih bolesti (primer Parkinsonove ili Alzheimerove) jer su to stanja u kojima dolazi do promena u ćelijskoj deobi i mikrotubulima.
Novi lekovi za 20-30 godina?
Do sada je u ćelijskoj biologiji vladala jedna dugogodišnja dogma. Naučnici su verovali da mikrotubuli, da bi uspostavili kontakt, rastu direktno prema kinetokorima (proteinski kompleks na hromozomima). Zato naučnici nikad nisu ni stvarali terapije za bolesti koje bi delovale na kretanje mikrotubula. Procena je da bi novi lekovi, na temelju ovih otkrića, mogli biti razvijeni za 20-30 godina. To je uobičajeno vreme. Sledeći plan naučnice Ive Tolić Norrelyke i nenog tima je prelazak na ljudske ćelije.
– Ovo smo otkriće napravili na ćelijama kvasca jer su te ćelije zgodan model za istraživanje deobe. Sad kad znamo novi mehanizam vezan uz deobu ćelija, ispitaćemo do koje mere to vredi i za ljudske ćelije – kaže naučnica, kojoj ovo nije prvo revolucionarno otkriće. Pre četiri godine je sa svojim timom istraživala ćelije afričkog kvasca te otkrila da su te ćelije zapravo “besmrtne”, što bi mogao biti temelj za stvaranje eliksira mladosti.
Iva Tolić Norrelyke odrasla je u novozagrebačkom naselju Travno. Nju je najviše intrigiralo šta je to život i kako funkcioniše. Zbog toga je studirala molekularnu biologiju i genijalnost je odvela do Instituta “Max Planck” u Dresdenu, gde radi i živi.
Izvor: 24sata.hr