Naučnici su proizveli veštačke biološke sklopove koji istovremeno kombinuju memoriju i logiku.

Inženjeri MIT-a proizveli su genetske sklopove u bakterijskim ćelijama koje mogu izvoditi logičke funkcije, ali takođe i pamtiti rezultate, što je "ukodirano" u DNA ćelijama i sačuvano tucetima generacija.

Sklopovi koje naučnici opisuju u naučnom radu objavljenom u publikaciji Nature Biotechnology, mogli bi se koristiti kao dugoročni vremenski senzori, kontrolni uređaji za bioproizvodnju, ili za programiranje matičnih ćelija da se pretvaraju u druge vrste ćelija.

"Gotovo sav prethodni rad u sintetskoj biologiji je bio fokusiran na logičke komponente ili memorijske module koji samo enkoidiraju memoriju. Mi smatramo da će kompleksno računarstvo kombinovati logiku i memoriju, pa smo stoga naša istraživanja smestili u taj okvir", kaže Timothy Lu, profesor asistent elektro inženjerstva, računarskih nauka i biološkog inženjerstva, te stariji autor ovog istraživanja.

Sistem koji su otkrili naučnici rekombinuje enzime kako bi menjali DNA sekvence koje rade kao logička vrata, te su proizveli ćelijski sklop koji imitira svog silicijumskog rođaka, dok takođe poseduje i ugrađenu memoriju. Obzirom da aktivacija logičkih vrata stvara stalne promene u DNA sekvenci, svaka akcija ostaje sačuvana do 90 generacija.

Mada naučnici još ne navode nikakve planove o praktičnom korišćenju, ovaj projekat uvećava mogućnost dolaska procesora koji će moći preskočiti tradicionalni memorijski "cache", jer će informacije snimati u "genetsko stablo".

 

Izvor: vidi.hr